Око десет хиљада демонстраната окупило се у немачком граду Риза у савезној држави Саксонија, протестујући против страначке конференције крајње десничарске Алтернативе за Немачку (AfD). Демонстранти су захтевали отворене границе и солидарност за све. Међутим, политички ставови у предизборној кампањи иду у другом правцу.
Странка је званично потврдила Алис Вајдел као кандидаткињу за немачку канцеларку. У свом говору, Вајдел је истакла да жели да промени политички курс Немачке. Циљеви AfD укључују укидање ветроелектрана, поновно увођење нуклеарних електрана, подршку енергији из угља и обнову гасовода Северни ток. Такође планирају пооштравање имиграционе политике и „обимне“ депортације.
Тренутне анкете указују да би AfD могла постати друга најјача странка у немачком парламенту. Са растућом подршком, у предизборним дебатама све више се расправља о томе колико је ова странка радикална и зашто је многи сврставају у крајњу десницу. Када је прошле године остварила значајну победу на регионалним изборима, неколико страних медија је означило AfD као прву крајње десничарску странку са изборним успехом „од времена нациста“.
Странка је основана 2013. године као евроскептична група незадовољних конзервативаца, али је постепено постала углавном противимиграциона странка. Тренутно је подељена на два изразита крила: умерено крило око Вајдел и радикалну групу коју води Бјорн Хеке, председник подружнице AfD. Хеке, познат по својој контроверзној реторици, суочио се са неколико правних санкција због коришћења нацистичке симболике. Упркос прошлим сукобима, Вајдел и Хеке су нашли заједнички језик, мада тај јединство може бити само привремено.
Релативно умерена Вајдел, економисткиња која је раније радила за Goldman Sachs, живи у Швајцарској са својом партнерком и двоје деце. Упркос њеном либералном животном стилу, у јавним наступима настоји да представи AfD као „либертаријанско-конзервативну странку“. Овај контраст је очигледан, јер AfD у свом програму више пута заговара политику усмерену против LGBTQ+ заједнице, укључујући захтеве за ограничавање права хомосексуалних парова и блокирање иницијатива за равноправност LGBTQ+ особа.
На пример, странка се изјашњавала против усвајања деце од стране хомосексуалних парова и у прошлости је критиковала видљивост LGBTQ+ тема у школама и јавном простору. Ови предлози постављају питања о унутрашњој доследности странке и њене лидерке, која сама живи животом који је у супротности са неким од кључних политика AfD.
Најновији предлог манифеста AfD указује на значајно одступање од статус кво. Странка предлаже радикалне промене, укључујући пооштравање азилантске политике, повратак нуклеарној енергији и тренутно укидање санкција Русији. Манифест означава Русију као „поузданог добављача и гаранта јефтине енергије“ и наглашава да се „геополитички и економски интереси САД све више разилазе са интересима Немачке“.
Економски предлози су углавном либертаријански, са нагласком на смањење пореза, ограничавање социјалних давања и бирократије. Ове тачке можда не делују типично крајње десничарски. У пракси, међутим, то је више документ намењен придобијању бирача него реалистичан план владања. Странка тренутно нема коалиционе партнере, што јој омогућава да формулише амбициозне програме без одговорности за њихову реализацију.
Занимљиво је да манифест не помиње појам „ремиграција“, који политичари AfD обично користе за подршку присилним депортацијама имиграната. Упркос томе, баварска подружница AfD усвојила је сопствени ремиграциони програм, који захтева „свеобухватну ремиграцију милиона људи у наредних десет година“.
Кључна фигура у вези са идејом ремиграције је Мартин Селнер, аустријски крајње десничарски активиста, који је имао забрану уласка у неколико земаља, укључујући Немачку. Селнер је представио концепт присилне масовне депортације на контроверзној конференцији 2023. године, на којој су учествовали и чланови AfD. Чињеница да тренутни манифест странке не укључује овај појам не значи да је идеја нестала.
На радикалне тенденције AfD упозорава Verfassungsschutz, немачка Савезна служба за заштиту устава (Bundesamt für Verfassungsschutz). Ова државна обавештајна служба има задатак да прати активности које могу представљати претњу за демократски поредак, и у случају AfD је сврстала у категорију „сумњивих екстремистичких група“.
AfD је странка која комбинује широк спектар политичких ставова – од либертаријанског конзервативизма до отвореног радикализма. Њена унутрашња подела и реторичко ублажавање могу бити само маска за дубље идеолошке разлике. Колико је дакле AfD крајње десничарска? Одговор зависи од тога који аспект странке наглашавате: њено умерено руководство или радикално крило које чека прилику.
Према стручњацима, тренутне преференције не одражавају само подршку програму AfD, већ и фрустрацију бирача од етаблираних странака. Протести у Ризи указују на напету ситуацију која ће ескалирати до избора. AfD може остварити значајан изборни успех, али питање како би изгледала њена реална политика остаје отворено.
