Француска влада је пред колапсом након што су левичарске и крајње десничарске странке 2. децембра поднеле предлог за неповерење премијеру Мишелу Барнијеу. Овај потез додатно је погоршао политичку кризу у другој по величини економији еврозоне, доводећи у сумњу могућност усвајања националног буџета. Негативна реакција инвеститора довела је до раста приноса на француске обвезнице и слабљења евра.
Марин Ле Пен, лидер странке Национално окупљање (RN), изјавила је да је премијер Барније додатно погоршао ситуацију.
RN и левичарске странке, укључујући Непокорену Француску, обезбедиле су довољан број гласова да натерају премијера Мишела Барнијеа и његову владу на оставку на гласању које је заказано за 4. децембар.
Осим тога, опозиција је поднела предлог за изгласавање неповерења након што је Барније објавио намеру да усвоји закон о социјалној заштити без гласања у парламенту. Овај потез је критикован као „негирање демократије“.
Премијер Барније ступио је на дужност у септембру 2024. године и води мањинску владу. Његова коалиција зависи од подршке RN за опстанак. Међутим, буџетски нацрт који предвиђа повећање пореза од 60 милијарди евра и смањење потрошње навео је RN да ускрати своју подршку.
Матилда Панот, представница левице, оптужила је владу премијера Барнијеа и председнички мандат Емануела Макрона за увлачење Француске у политички хаос.
Ако влада буде смењена, ово би било први пут од 1962. године да је француска влада оборена предлогом за изгласавање неповерења. Ова ситуација створила би вакуум моћи у Европи, посебно у тренутку када се Немачка налази у изборном периоду, а САД се припремају за повратак изабраног председника Доналда Трампа.
Према речима Барнијеа, изгласавање неповерења ће нанети штету будућности земље.
„Француски народ нам неће опростити ако ставимо личне интересе изнад националних,“ нагласио је Барније.
Уколико буде присиљен на оставку, Барније би ипак могао бити замољен да привремено остане на функцији док председник Макрон не пронађе новог премијера.
Што се буџета тиче, ако не буде усвојен до 20. децембра, привремена влада може користити уредбе за доношење буџета или предложити ванредни закон за одржавање тренутног нивоа потрошње. Међутим, ове мере носе правне и политичке ризике.
Ова криза не само да слаби француску владу већ и значајно утиче на стабилност еврозоне у тренутку глобалних изазова.
