Русија је интензивирала своју реторику против Запада тврдећи да поседује хиперсоничне ракете које могу погодити европске градове у року од неколико минута. Ова порука долази у контексту све већих геополитичких тензија и директног одговора на подршку коју Сједињене Државе и њихови савезници пружају Украјини. Руски председник Владимир Путин често користи овај аргумент како би нагласио способност своје земље да одговори на, како то назива, „агресивне акције Запада“.
Руски арсенал обухвата системе као што су „Авангард“ и „Циркон“. Ове ракете су способне да достигну брзине веће од 6.000 километара на сат (Мах 5 и више), што их чини готово немогућим за пресретање постојећим одбрамбеним системима. „Авангард“, на пример, може да носи нуклеарне бојеве главе и има домет од преко 6.000 километара, док „Циркон“ може уништити циљеве на мору и копну на удаљеностима до 1.000 километара.
Технолошка супериорност ових ракета лежи и у њиховој маневарској способности, што значи да могу променити путању током лета, чинећи их непредвидивим за противничке радарске и одбрамбене системе. Русија тврди да ће ови системи постати стандард за будуће војне операције.
Русија је ове претње упутила као одговор на све већу војну помоћ коју САД и НАТО пружају Украјини. У септембру 2024. године, Вашингтон је одобрио војну подршку Тајвану и Украјини, укључујући испоруке дугорочних ракета. Москва ово види као директну провокацију.
Путин је у више наврата нагласио да ће Русија наставити са тестирањем и развојем свог хиперсоничног арсенала. Недавно је рекао да су такве ракете већ „размештене у кључним регионима“ и да ће бити коришћене „ако интереси Русије буду угрожени“.
Западне силе, посебно Сједињене Државе и Велика Британија, изразиле су забринутост због дестабилизујућег утицаја хиперсоничних ракета. НАТО је одржао хитне састанке како би разговарао о потенцијалним последицама и стратегијама одбране. Притом, Вашингтон убрзано ради на развоју сопствених хиперсоничних пројектила и унапређењу противракетних система, али стручњаци упозоравају да ће ово потрајати годинама.
Кина, која је Русији главни савезник, подржава ову реторику и развија сопствени арсенал хиперсоничних оружја. Заједничка изјава Путина и Сија Ђинпинга у мају 2024. године подвукла је „нову еру“ у односима Русије и Кине, са фокусом на стварање равнотеже снаге у односу на САД и њихове савезнике.
Истовремено, Украјина је, уз помоћ НАТО-а, започела набавку одбрамбених система нове генерације. Кијев тврди да ће бити у стању да неутралише претње оваквих пројектила у блиској будућности, посебно ако Запад настави да шаље најсавременију војну опрему.
Руски потези и оваква реторика окарактерисани су као део шире стратегије за одвраћање НАТО-а и одбране сфере утицаја Русије. Међутим, они истовремено указују на ризике нове трке у наоружању која би могла значајно нарушити глобалну стабилност.
