Са поновним избором бившег председника Доналда Трампа у Белу кућу и распадом коалиционе владе под немачким канцеларом Олафом Шолцом, Немачка се припрема за економски и политички неизвестан период. Током предизборне кампање, Трамп је обећао повећање увозних тарифа према свим земљама, пријатељским и непријатељским, у оквиру закона „Трамп-ов закон о реципрочним таксама“, који би подигао све америчке тарифе на ниво пореза који наплаћује свака одговарајућа држава. „Ако Индија, Кина или нека друга држава удари нас са тарифом од 100 или 200 процената на америчку робу, ми ћемо њих ударити са истом том тарифом“, истакао је у својој агенди за кампању. „Ако они наплаћују нама, наплаћиваћемо и ми њима – око за око, тарифа за тарифу, исти износ.“
Ипак, није сасвим јасно да ли новоизабрани председник и даље планира да наметне ова конкретна повећања тарифа, јер је такође наговестио да би требало увести јединствену увозну тарифу од 10 процената на робу из свих земаља, као и 60 процената на робу из Кине, према извештају агенције Ројтерс. Кина није била једина држава на мети Трампових критика, јер је новоизабрани председник такође означио Европску унију (ЕУ) као „мини Кину“ и упозорио да ће овај блок морати да плати.
„Они не узимају наше аутомобиле. Они не узимају наше пољопривредне производе. А продају милионе и милионе аутомобила у Сједињеним Државама“, рекао је Трамп својим присталицама на октобарском митингу у Пенсилванији. „Не, не, не. Они ће морати да плате велику цену.“
Неки економски стручњаци упозоравају да би повећање тарифа – које плаћају компаније које увозе робу, а не државне институције – могло довести до раста цена широм света, укључујући и у САД, као и до додатне инфлације. Извештај Немачког Маршаловог фонда објављен овог месеца, указује на анализе Немачког института за економска истраживања у Келну које предвиђају да ће обећане Трампове тарифе Немачку коштати око 127 милијарди долара у наредне четири године. „Трампова победа не наговештава добро за Немачку, која зависи од америчке безбедности и напредује захваљујући отвореним тржиштима“, истиче се у извештају Маршаловог фонда о утицају америчких избора на Немачку. „А неизвесност у највећој економији Европе није идеална у тренутку када ЕУ мора да пронађе своје место у свету у којем се не очекује да ће амерички председник подржати традиционални, на правилима заснован међународни поредак.“
Међутим, не само слаба економија Немачке може изазвати неизвесност за међународни положај Берлина, јер се Шолц суочава са гласањем о неповерењу у јануару након што је отпустио свог министра финансија Кристијана Линднера и његова коалициона влада се распала. Гласање о поверењу сада је заказано за 16. децембар, а очекује се да ће га Шолц, с обзиром на мањинску позицију, изгубити. Највероватнији наредни корак биће да председник Немачке Франк-Валтер Штајнмајер распусти парламент и распише изборе, који се очекују 23. фебруара 2025. године.
ЕУ се сада суочава са потенцијалним трговинским ратом са Трамповом администрацијом, док ће једна од водећих држава чланица, како геополитички тако и економски, остати у стању „шепајуће патке“ док Берлин чека да види ко ће бити њен следећи лидер. Лидер немачке опозиције Фридрих Мерц – који би могао постати наредни немачки канцелар – изјавио је да намерава да склопи договор са Трампом.
У интервјуу за магазин Штерн, Мерц је рекао: „У Немачкој никада нисмо довољно јасно артикулисали и заступали наше интересе и морамо то да променимо. Американци су много агресивнији. Не би требало да завршимо тако да само једна страна профитира, већ да и ми направимо добре договоре за обе стране“, према Блумбергу преноси његове речи. „Трамп би то назвао договором.“
