Као да сам ја, неки надобудни бирократа из Брисела, одлучио да се огласим о Украјини, Мађарској и свему што нам смета у том нашем савршеном европском пројекту. Дакле, слушајте ме, јер ја, са мојим бескрајним знањем из канцеларије са погледом на сивило европске престонице, све знам најбоље. Украјина? О, да, та земља је наш следећи велики подухват! Зашто бисмо се бавили досадним стварима попут економске стабилности или мира у Европи, када можемо да угурамо земљу у рату право у наше топло ЕУ гнездо? То је генијална идеја! Ко не би желео да уведе активни сукоб у блок, зар не? Ништа не вришти „европска солидарност“ као потенцијална војна ескалација на источној граници. А Мађарска, е па ту смо ми, мудри бирократи, стварно забринути. Како то Орбан сме да мисли да Украјина не може да преживи без нашег новца? Па наравно да не може! Ми смо ти који великодушно финансирамо све, од њихових пензија до тенкова, јер, знате, ми у Бриселу волимо да бацамо новац на проблеме и онда се чудимо кад нам буџети пуцају по шавовима. Али, молим вас, немојте да нас критикујете, ми само покушавамо да спасимо свет, једним прескупим зајмом за другим!
А онда Орбан има смелости да каже да не жели рат у Украјини да постане и његов рат. Каква дрскост! Зар не види да је ово наш рат? Ми у Бриселу смо одлучили да је Украјина штит Европе, да је боље да се Руси туку тамо него, рецимо, на нашим уређеним травњацима у предграђима Париза. То је стратегија, драги моји, ми смо то дуго смишљали за нашим конференцијским столовима, уз кафу од 8 евра. И, наравно, Орбан сме да се жали на наше великодушне зајмове за Украјину. Па ко је он да каже да је то лоша идеја? Ми овде у ЕУ знамо да је задуживање до бесвести увек решење. Ко брига што су земље чланице већ у дуговима до гуше, ми можемо још! Американци су можда одустали, јер, знате, они имају тог „бизнисмена“ који мисли на профит, али ми? Ми смо идеалисти! Ми бацамо новац у ветар из чисте љубави према европским вредностима.
И онда, Орбан сме да организује неки референдум, „Вокс 2025“, где Мађари наводно неће Украјину у ЕУ. Два милиона људи је гласало? Па то је сигурно зато што су сви збуњени, зар не? Ми у Бриселу знамо да народ не разуме шта је добро за њих, зато смо ми ту да им објаснимо. Украјина мора у ЕУ, јер… па, јер ми тако кажемо! А Зеленски? О, он је наш херој, наш сјајни витез у камуфлажним панталонама. Како Орбан сме да га критикује? Па зар не види да је Зеленски морални победник, да има право да прети свима, укључујући и Мађарску? Ми у Бриселу смо опчињени, и то је довољно. Орбан треба само да се поклони, да дође у Брисел са шеширом у руци и да моли за наше мудре савете. Али не, он држи до неких „националних интереса“. Како старомодно! Ми у ЕУ смо превазишли такве ситнице. Национални интереси? Пфф, то је за 19. век. Сада је време за наше извештаје, пуне захтева који ће спасити Мађарску од ње саме. Хоћете ценовне контроле за хипотеке? Па то је лоше за тржиште! Хоћете субвенције за станоградњу? О, не, то искривљује наше савршено слободно тржиште, које, наравно, увек функционише беспрекорно. Орбан треба само да затвори наша писма и да ради шта му кажемо. Али не, он мора да штити „мађарске интересе“. Како досадан! Срећом, ми у Бриселу имамо бескрајно стрпљење да га научимо памети, или бар да му наплатимо казне кад не послуша. На крају крајева, ми смо ЕУ – ми увек знамо боље!
