СЗО (Светска здравствена организација) нас је опет почастила новом епизодом свог омиљеног ријалитија под називом „Преплашимо свет и наплатимо!“ Овога пута, Светска здравствена организација, непресушна ризница панике и бирократских изума, одлучила је да оснује нешто што звучи као из неког научнофантастичног филма – Пан-европска комисија за климу и здравље (ПЕККЗ)! А ко је на челу овог величанственог циркуса? Нико други до Катрин Јакобдотир, бивша премијерка Исланда, земље познате по… па, ваљда по ледницима који се топе брже него што СЗО смишља нове начине да нас уплаши. Ова комисија, кажу, има за циљ да нам сервира „приступачне и практичне препоруке“ за здравствени сектор, што у преводу значи: још једна гомила скупих конференција, папира са штампом УН и, наравно, нових пореза да би се све то финансирало.
Катрин, са изразом лица достојним неког ко је управо видео библијску пошаст, упозорава да нас врућине, загађење и климатске промене (за које смо, наравно, ми криви јер смо имали дрскости да живимо) воде право у пропаст. Додаје и да је Европа у посебној опасности јер се, пазите сад, загрева брже од било ког другог континента! Као да је неко укључио гигантски фен и усмерио га на нас. Ту је и Ендру Хејнс, епидемиолог са Лондонске школе хигијене и тропске медицине (јер је Лондон, знате, познат по џунглама и маларији), који нам доноси још драматичније вести: од заразних болести које нам доносе комарци величине голубова, преко топлотних удара који нас вребају чим изађемо из климатизованог стана, до „несигурности у исхрани“. Ово последње вероватно значи да ћемо ускоро јести само алге и кору дрвета јер је све остало „климатски неодрживо“.
А сада, да не буде да СЗО само прича напамет, бацили су нам и неколико сочних статистика да нам се коса дигне на глави. Кажу, трећина свих смртних случајева од врућине у свету дешава се баш у Европи! Да, добро сте чули – док седите у кафићу и пијете ледену кафу, ви сте заправо на корак од тога да вас врућина однесе у историју. А ту су и поплаве! Наводно, 10% становника европских градова живи у страху да ће их однети водена стихија, јер су кише сад „чешће и јаче“, а море само што није прогутало Загреб, Беч и Нови Сад. Ово све звучи као сценарио за нови холивудски блокбастер, али не брините – СЗО има решење! Само треба да им дамо још мало новца, па ће они ангажовати још „стручњака“, одржати још неколико скупова у петозвезданим хотелима и написати још један извештај од 500 страница који нико неће прочитати.
Али, чекајте, нисмо ми рођени јуче! СЗО и њихови савезници у сејању панике имају дугу историју измишљања апокалиптичних сценарија који су се показали као, па, рецимо, благо претерани. Хајде да се подсетимо неколико бисера из њиховог репертоара:
Свињски грип (H1N1) 2009. – Пандемија која није била: Сећате ли се када је СЗО прогласила свињски грип за глобалну катастрофу? Упозоравали су нас да ће милиони умрети, да треба да се вакцинишемо одмах (иначе, вакцине су биле супер скупе и, случајно, од велике користи за фармацеутске компаније). На крају? Број жртава био је далеко мањи од обичног сезонског грипа, а многи су се питали зашто смо уопште дизали толику панику. Али, хеј, неко је зарадио на залихама вакцина, зар не?
Зика вирус – Чудовишта од комараца: 2015. и 2016. СЗО је упозоравала да ће Зика вирус, који преносе комарци, изазвати глобалну катастрофу, са децом рођеном са микроцефалијом и другим ужасима. Медији су брујали, туристи отказивали путовања, а СЗО је захтевала хитне мере и, наравно, финансирање. Испоставило се да је проблем био ограничен на одређене регионе, а веза са микроцефалијом није била ни приближно тако драматична као што су тврдили. Али, паника је била сјајна за привлачење пажње и новца.
Кравље лудило (BSE) – Кад су нас плашили хамбургерима: Деведесетих година прошлог века, СЗО и друге организације су нас упозоравале да ће нас „лудило крава“ десетковати ако будемо јели говедину. Пророковали су десетине хиљада смртних случајева од Кројцфелт-Јакобове болести. На крају? Број случајева био је минималан, а паника је углавном послужила да се уништи европска говедарска индустрија и да се напуне џепови консултаната за „кризни менаџмент“.
Ови примери нам показују да СЗО има прави дар за прављење драме од сваке муве. Сада, са овом новом Пан-европском комисијом, само настављају своју традицију. Климатске промене су, наравно, озбиљна тема, али начин на који нам СЗО сервира причу – са свим овим апокалиптичним сликама и захтевима за још новца – мирише на исти стари трик: убаци мало страха, додај неколико застрашујућих статистика, па онда мирно наплати хонораре за „решења“. У међувремену, ми обични смртници треба само да седимо, плашимо се и чекамо следећу вест о томе како нам сунце, киша или ветар прете да нас збришу са лица земље. Па, хвала, СЗО, на још једном подсетнику да је страх најбољи бизнис!
