Док се глобални безбедносни фокус често усмерава ка Источној Азији или односима између САД и Русије, управо Блиски исток остаје најнестабилнији регион света са највећим потенцијалом за нуклеарну ескалацију. Уплетеност бројних актера – Ирана, Израела, Сједињених Америчких Држава и регионалних милиција – у комбинацији са верским, политичким и геостратешким тензијама, чини овај простор жариштем могућег великог сукоба. Иако Иран званично тврди да његов нуклеарни програм служи искључиво у мирнодопске сврхе, напредак у обогаћивању уранијума и изградњи нових центрифуга подгрева страхове широм света да би се та технологија могла употребити за производњу оружја. Израел, који никада није званично потврдио да поседује нуклеарно оружје, јасно је ставио до знања да неће дозволити Ирану да га стекне. Управо у том контексту треба посматрати и најновије потезе САД.
Америчке власти започеле су 11. јуна 2025. повлачење особља које није кључно за мисије на Блиском истоку. Овај корак долази у тренутку све веће неизвесности у региону, а према изворима које је пренео Си-Ен-Ен, одлука је донета услед пораста безбедносних ризика. Иако званични разлог није потпуно јасан, из CENTCOM-а (Централне команде америчких оружаних снага) наведено је да се ситуација помно прати. Председник Доналд Трамп је у изјави медијима рекао да се повлачење врши из предострожности, јер би подручје могло постати опасно.
Министар одбране Пит Хегсет одобрио је добровољно повлачење војних породица из неких блискоисточних градова, што указује на високу процену ризика. Паралелно, Министарство спољних послова припрема наредбу за евакуацију мање битног особља из амбасада у Ираку, Бахреину и Кувајту, као и конзулата у Ербилу, што је додатни сигнал за узбуну. Ирачке власти, међутим, наглашавају да мере нису директно повезане са ситуацијом унутар Ирака, већ да одражавају ширу регионалну нестабилност.
Према отвореним изворима и објавама на друштвеној мрежи Икс, све указује на страховања од могућег израелског напада на иранске нуклеарне постројке. Обавештајни подаци из маја 2025. говоре о могућим плановима Израела за такав потез, што је додатно узнемирило Вашингтон. Према наводима Вашингтон поста и Ројтерса, количина обогаћеног уранијума у Ирану приближава се критичној граници потребној за израду нуклеарног оружја, што подиже аларм у круговима националне безбедности.
У овако напетој атмосфери, администрација председника Трампа покушава да обнови нуклеарни споразум са Ираном, али са све мање оптимизма. У интервјуу за Њујорк пост, Трамп је изјавио да сумња у спремност Ирана да одустане од даљег обогаћивања уранијума. Истовремено, Израел и САД координишу активности у циљу спречавања иранске одмазде, посебно након серије напада милиција повезаних са Техераном на америчке базе у Ираку и Сирији.
Си-Ен-Ен је пренео да је Трамп недавно у директном разговору замолио израелског премијера Бенјамина Нетанјахуа да смањи јавно изражену агресивност према Ирану. То указује на покушај Вашингтона да спречи отворени сукоб, али истовремено и на све већи страх од губитка контроле над ситуацијом. Јавност остаје подељена – док једни подржавају повлачење као прагматичан потез, други га тумаче као знак слабљења америчке моћи и утицаја у региону.
Иако не постоји званична потврда да је израелски напад на Иран неизбежан, све већа концентрација дипломатских, војних и обавештајних активности у том правцу говори много. Повлачење америчког особља представља озбиљан сигнал да је нуклеарна претња са Блиског истока реална, а не само хипотетичка опасност.
