Европски избори у Француској

Као друга најбројнија земља у Европској унији, Француска, са својих 81 место, одговара за скоро седмину Европског парламента. Француски гласови, 9. јун 2024. године, ће стога одиграти одлучујућу улогу у обликовању нових равнотежа Европског парламента. По први пут у својој историји, према недавним анкетама, могућа је доминација не-центристичких коалиција, као што су екстремно десне и еуроскиптчке странке. Предвиђења су да ће победити у 9 чланица Европске уније, укључујући Француску.
Французи су подржавали амбивалентан однос према европској интеграцији од самог настанка Уније, нерадо пристајући на губитак. Тај амбивалентан однос није се променио од почетка европске авантуре и они би и даље могли да се сложе са изјавом генерала де Гола из 1965. године о Европи: “Колико год нам велику чашу нудили из иностранства, ми радије пијемо из своје, док наздрављамо онима око нас.”
И ту лежи проблем: Французи осећају да се европска интеграција све више одвија на њихов рачун. У прошлости, Заједничка пољопривредна политика омогућила је француским пољопривредницима да пристојно живе од своје делатности и извозе. Недавно, француски пољопривредници су протестовали против терета европских прописа, посебно еколошких. Раније, Французи су се осећали заштићени евром; данас, инфлација подрива њихову куповну моћ. 2015. године, Европска унија је изгледала као да има релевантан ниво за решавање мигрантске кризе; данас, Французи посматрају неспособност Фронтекса да обезбеди границе.
Да ли ће француске бриге овог пута утицати на њихов глас у корист еуроcкептичких странака или, барем, оних који су непријатељски настројени према либералној Европи? То је оно на шта се Национални сабор са Марин Ле Пен нада, и то је главни изазов са којим ће се суочити странка Обнова, са председником Емануелом Макроном.
За Национални сабор Марине Ле Пен, који тренутно ужива подршку од скоро 30% гласача (у поређењу са 18% за странку Обнова председника Макрона), европски избори су такође стратегски стресни тест.
Наиме, ови избори ће Националном сабору омогућити да процени успех “стратегиског” приступа који је имплементирао 2022. године. Ово је дошло заједно са избором својих 88 посланика у Националној скупштини, којима је било задатак да избегну прошле претераности, да раде конструктивно и покажу одговорност, како би представили Национални сабор као странку спремну да влада, способну да замени традиционалну десничарску странку ЛР на политичкој сцени.
Ако се покаже као победоносно за Национални сабор, ови избори ће такође потврдити промену става коју је Марин Ле Пен преузела по питању Европе. Након што се залагала за “Фрексит” 2017. године, што је уплашило значајан део француског становништва, сада износи смиренији, иако високо критичан, дискурс о Европској унији.
Ови избори би кoначно могли да поставе Национални сабор у центар европске политичке сцене, ако би се након избора остварило савезништво између ЕПП, ИД и ЕКР, како то жели Матео Салвини, и привремено елиминисали традиционалну десницу ЛР са политичке мапе у унутрашњој политици.