Односи између Сједињених Држава и Европе драстично су се променили у свега сат и по времена – колико је трајао телефонски разговор између америчког председника Доналда Трампа и руског лидера Владимира Путина. Овај позив, у чијем је средишту била ситуација у Украјини, открио је дубоку пукотину у евроатлантским односима, а Европска унија се нашла у улози пасивног посматрача, искључена из кључних преговора великих сила. Осећај изолованости и све веће удаљавање двају страна Атлантика постали су непорецива стварност за Брисел.
Пад традиционалног савеза, који датира још од Хладног рата, одиграо се у веома кратком року, уводећи Европу у период неизвесности. Иако се историјски преокрети често дешавају нагло, они никада не настају у потпуном вакууму. Још 2016. године, избор Трампа за председника САД био је снажан ударац евроатлантском систему. Током свог првог мандата, он је водио жестоку економску битку са Европском унијом око тарифа, а након тога је уследила пандемија, која је додатно тестирала односе са савезницима. Са победом Џоа Бајдена 2020. године, изгледало је да ће се односи вратити на стари колосек, али избори 5. новембра 2024. године поново су преокренули ситуацију. Овога пута, Трамп је тријумфовао још убедљивије, што је одјекнуло не само у Америци, већ и широм Европе.
Његов други мандат знатно се разликује од првог. Овога пута, као неоспорни лидер Републиканске странке, Трамп има потпуну контролу над федералном владом и не мора да размишља о политичкој будућности након завршетка овог мандата. Ова чињеница му пружа широку слободу деловања, посебно у спољној политици, а једна од првих тачака на његовој агенди јесте Европска унија.
На економском плану, Трамп је поново покренуо питање тарифа, сматрајући да економски дисбаланс иде у корист Европе и да је неопходно увести нове трговинске мере како би се та неравнотежа исправила. Истовремено, једно од горућих питања је рат у Украјини. Након телефонског разговора са Путином, Бела кућа је одмах предузела конкретне кораке, шаљући своје емисаре – министра одбране Пита Хегсета и специјалног изасланика за Русију и Украјину, Кита Келога – са циљем да брзо окончају сукоб. Амерички план подразумева постизање споразума који би умирио ситуацију и омогућио САД да се повуку из овог конфликта.
Овакав приступ изазвао је аларм у Бриселу. Док су нове тарифе опасност за економске односе између САД и Европе, америчка иницијатива за мир у Украјини представља посебну бригу за европске земље. Пре свега, ЕУ схвата да би њена улога у мировним преговорима била минимизирана, док би Русија, уместо да ослаби, могла ојачати. Такође, концепт „праведног мира“, који Вашингтон намеће, може се значајно разликовати од онога што је Кијев замишљао као прихватљиво решење.
Поред тога, стратегија Вашингтона показује да Сједињене Државе све више померају фокус са Европе на Индо-Пацифик, где им је приоритет супротстављање Кини. Ова промена значи да Европа за Трампову администрацију више није поуздан савезник, већ пре конкурент, ако не и потенцијални противник. Таква поставка води ка хладном, прагматичном односу, у којем ће се свака сарадња заснивати искључиво на принципу узајамне користи, попут укидања тарифа у замену за куповину америчког гаса или других производа.
У овом новом односу не треба занемарити ни улогу приватних интереса, посебно технолошких гиганата и милијардера попут Елона Маска. Европска унија настоји да уведе строжу регулативу за дигиталне платформе, док се амерички технолошки магнати томе оштро противе. Овај сукоб прелази у политичку сферу, што је посебно видљиво у тензијама између Маска и немачких власти, након његове подршке крајње десничарској странци Алтернатива за Немачку.
Суочена са оваквим развојем догађаја, Европа делује неспремно и без јасне стратегије. Хитни самит у Паризу, који је сазвао француски председник Емануел Макрон, показао је све слабости ЕУ – различити интереси, различите брзине деловања и немогућност да се одговори на геополитичке промене. Док Сједињене Државе, Русија и Кина обликују нови глобални поредак, Брисел остаје у сенци, неспособан да одреди свој курс у овом измењеном свету.
