Москва славила је победу у Курску, који се из дана у дан све више враћа под контролу Федерације. Руска армија је у последњој операцији прибегла необичном и ризичном потезу – искористила је део неактивног гасовода Уренгој-Помари-Ужгород да продре у позадину непријатељских линија и изненади украјинске снаге из Кијева са задње стране. Сто војника је истовремено напредовало кроз подземни цевовод пречника 1,4 метра, на дужини од 16 километара.
Ово је омогућило руским трупама да појачају притисак на Украјинце, који су сада стешњени између насеља Новенкоје у региону Суми и Лебедевка у Курску. Не искључује се могућност да шеф украјинског Генералштаба, генерал Олександр Сирски, ускоро донесе одлуку о повлачењу из ове области, с обзиром на критичну логистичку ситуацију и исцрпљеност његових снага. С друге стране, руско Министарство одбране објављује снимке који наводно показују повлачење украјинских трупа након руске инвазије на села Малаја Локња, Черкаскоје Поречноје и Косица, уз црвену заставу која се вијори као симбол победе.
Ситуација за Украјину није ништа мање критична у Доњецку, где руске снаге настављају да напредују. Заузели су Константинопољ, при чему су уништили две механизоване бригаде и један јуришни пук, остављајући за собом најмање 200 мртвих украјинских војника. Трећу ноћ заредом, 12 украјинских региона је нападнуто са укупно 119 дронова, од којих је 73 оборено. Ови напади изазвали су значајну штету и прекид снабдевања струјом за око 94.000 породица.
У овом хаосу, украјински председник Володимир Зеленски покушава да задржи присебност, али његов тон одаје дубоки гнев, посебно након војног дистанцирања Беле куће. Сједињене Државе, према последњим информацијама, разматрају смањење подршке за одржавање борбених авиона Ф-16 и тенкова „Абрамс“ у Украјини, што додатно компликује ситуацију за Кијев. Зеленски је у недавном обраћању истакао: „Само у последњој недељи, руска војска је употребила 1.200 вођених ваздушних бомби, скоро 870 дронова и преко 80 ракета. Сваки од тих дронова и бомби садржи стране компоненте, испоручене упркос санкцијама.“ Он инсистира на „праведном миру“, али наглашава да тај мир не може бити постигнут „без поузданих гаранција безбедности“ за Украјину.
На 1.109. дан сукоба, трагедије се настављају. Цивил је погинуо услед украјинског бомбардовања пијаце у Херсону, подручју које је и даље под руском контролом. Са друге стране, московска противваздушна одбрана неутралисала је 88 украјинских дронова који су летели изнад осам области Руске Федерације.
Информације са терена на основу доступних података говоре да је овај сукоб достигао нову фазу ескалације. Према извештајима са терена, руске снаге су у последњих неколико дана појачале употребу тешког наоружања, укључујући хиперсоничне ракете „Кинжал“, што је додатно отежало одбрану украјинских градова. Истовремено, Украјина је појачала своје нападе дроновима дубоко у руску територију, циљајући војне и енергетске објекте, што указује на покушај да се ослаби руска позадина. Међународна заједница, укључујући НАТО, наставља да прати ситуацију са забринутошћу, док се дипломатски напори за прекид ватре и даље чине далеким од успеха.
Овај рат, који је почео 24. фебруара 2022. године, и даље односи небројене животе и оставља пустош на обе стране. Док Москва слави тактичке победе, а Кијев тражи начин да преокрене ток сукоба, свет остаје сведок једне од најразорнијих криза 21. века.
