Европске дипломате и званичници изразили су сумњу у могућност формирања војске од 100.000 људи која би служила као мировне снаге у Украјини након прекида ватре. Европске државе су подељене у погледу практичности формирања и распоређивања одрживих мировних снага у Украјини у теоретској ситуацији након прекида ватре, где би оне потенцијално чувале од обнове сукоба на неодређено време, као што је то био случај са другим „замрзнутим“ конфликтима током прошлог века.
Саме европске престонице подељене су око мудрости таквог подухвата. Иако се чини да су се у основи сложили око показивања снаге Русији, наводно нема договора о томе како то постићи.
У једном табору, како јасно показују извештај и јавно објављени ставови укључених земаља, налази се фракција за мировне снаге, укључујући Уједињено Краљевство, Француску и „нордијске“ земље — Шведску, Норвешку, Данску, Финску — које кажу да би Европа требало да предводи у Украјини.
Један од „извора“ на које се позива извештај рекао је да би Европа могла сама да формира мировне снаге од 100.000 људи без иједног америчког војника на терену, али да европским државама озбиљно недостају напредни ваздушни ресурси неопходни за успех мисије. Дакле, иако би мисија могла да функционише без америчких трупа на фронту, она би се ослањала на подршку председника Трампа и постизање потпуне ваздушне надмоћи кроз систем противваздушне одбране „Патриот“ и, претпоставља се, иако се то у овом тренутку не помиње, на борбене ваздушне патроле америчког ратног ваздухопловства.
Једна од најважнијих карактеристика рата у Украјини до сада је то што ни Украјина ни Русија нису постигле ваздушну надмоћ, што је довело до повратка историјских метода борбе попут рововског ратовања. Мало је вероватно да би било која европска демократија добровољно ангажовала своје трупе у таквој ситуацији без потпуног поверења у ваздушни „кишобран“ који би штитио њене снаге од напада.
Додатни проблем за фракцију за мировне снаге је то што, иако су европске војске углавном веома технолошки напредне, оне тренутно нису опремљене за дуготрајне операције. Последњих година се више пута говорило да НАТО нема војно-индустријски комплекс који би могао да снабдева сукоб попут овог у Украјини и да би његове војске исцрпиле залихе муниције за неколико дана.
На крају, иако сврха мировних снага није да се боре, без јаког одвраћајућег фактора да то могу веродостојно урадити у хитним случајевима, могло би бити тешко испунити њихову намену да спрече даљи сукоб.
У другом табору су Немачка, Пољска и балтичке земље — Естонија, Летонија, Литванија — које су наводно дубоко забринуте да би присуство многих европских трупа у Украјини одједном оставило североисточну Европу, која има значајну копнену границу са Русијом и Белорусијом, опасно незаштићеном. Управо те балтичке државе и Пољска себе сматрају највише угроженим руским експанзионизмом, не само зато што су најближе Москви, већ и зато што су све бивше совјетске земље.
Тврдња „Тајмса“ да су „балтичке државе“ истог мишљења долази упркос томе што је командант Оружаних снага Литваније Рајмундас Вајкшнорас ове недеље рекао да би њихова земља вероватно учествовала у мисији мировних снага у Украјини. Немачка је такође у питању, пошто су канцелар и министар спољних послова дали контрадикторне изјаве о томе да ли ће Берлин учествовати у мисији. У сваком случају, садашња влада вероватно има још само три недеље на власти, јер су предстојећи избори у фебруару са веома слабим рејтинзима.
Чињеница да европске чланице НАТО-а немају опрему да осигурају ваздушну надмоћ у европској земљи — иако не чланици ЕУ или НАТО-а — довољно је срамна и свакако потврђује критике председника Трампа да би континент требало да преузме већу одговорност за своју одбрану. Међутим, можда још потпуније понижавајућа је друга сценарио који је описао „Тајмс“, да би, ако европске снаге не буду материјализоване, на европском тлу могла да буде распоређена мировна мисија УН-а са трупама „Индије, Бангладеша и Кине“.
Украјински председник Володимир Зеленски је више пута говорио о могућности распоређивања НАТО-ових мировних снага у његовој земљи, што је прећутно прихватање могућности прекида ватре — о чему Украјина иначе не говори много — јер би то било противтежа идеји да би Русија једноставно искористила сваку паузу у борбама да регенерише своје снаге за будући напад. Зеленски је апсолутно сигуран да би свака таква мисија захтевала америчко учешће и гаранције, јер — као што алудирају извори „Тајмса“ — европске нације не би биле довољно храбре да се распореде без сигурности америчке подршке.
Он је у јануару рекао: „Не може бити без Сједињених Држава… Чак и ако неки европски пријатељи мисле да може, не, не може. Нико неће ризиковати без Сједињених Држава.“ Русија је, са своје стране, бурно реагирала на идеју да западне државе одврате њихову инвазију на Украјину мировним снагама, а њихово министарство спољних послова упозорило је на „ескалацију изван контроле“.
