Америчке обавештајне агенције упозоравају на могућност да би Русија могла реаговати директно на западне земље које снабдевају Украјину, уколико дозволе Кијеву да користи ракете дугог домета за ударе дубоко унутар руске територије. Ова процена, коју је у четвртак објавио Њујорк тајмс, долази у тренутку када Украјина повећава притисак на своје западне савезнике да укину ограничења на употребу ракетних система које је добила од Сједињених Држава, Велике Британије и Француске. Амерички аналитичари, међутим, сматрају да чак и ако Украјина добије дозволу за слободну употребу овог оружја, то неће значајно променити ток сукоба због ограниченог броја ових ракета у њиховом арсеналу.
Поред тога, постоји уверење да би Русија, након почетних удара, брзо преместила виталне војне и логистичке објекте ван домета украјинских пројектила, што би додатно смањило ефикасност оваквих операција. Ипак, највећа забринутост је да би овај корак могао изазвати руски одговор који би укључивао нападе на америчку војну имовину широм света. Како тврде извори из америчке обавештајне заједнице, Москва би вероватно извршила ове нападе на прикривен начин, избегавајући директне ударе који би могли довести до општег рата, али би истовремено изазвала озбиљне губитке и штету по америчке и савезничке интересе.
Ово поставља озбиљан дилему пред западне савезнике Украјине. С једне стране, они желе да подрже Кијев у његовој борби против руске инвазије, али с друге стране, покушавају да избегну директно укључивање у сукоб који би могао ескалирати у глобални рат. Кијев, са своје стране, тражи од западних земаља да укину сва ограничења на употребу овог оружја како би могли нанети максималну штету руским снагама и инфраструктури. Ова дилема постаје још компликованија када се узму у обзир нове измене у руској нуклеарној доктрини.
Русија је јасно ставила до знања да ће сваки напад на њену територију, посебно ако укључује подршку нуклеарних сила као што су САД, сматрати заједничким нападом који би могао довести до употребе нуклеарног оружја. Ова измена у доктрини представља додатни ниво опасности у тренутној ситуацији. Владимир Путин је више пута упозоравао западне земље да не „прелазе црвену линију“ и да буду свесни ризика који носе са собом напади на руску територију, јер би такви потези могли изазвати непредвидиве последице по глобалну безбедност.
Док је западни савезници покушавају да балансирају између подршке Украјини и избегавања отвореног конфликта са Русијом, Кијев је већ искористио неке од система дугог домета које је добио, укључујући америчке АТАКАМС, британске Сторм шедоус и француске СКАЛП ракете, за нападе на руске положаје на Криму и у другим анектираним територијама. Ови напади су довели до значајних материјалних штета, али није јасно колико дуго Украјина може наставити са оваквим операцијама без ризика од директне конфронтације између Русије и НАТО-а.
