Рат у Украјини може, нажалост, да изазове нуклеарну катастрофу, чак иако се не буде користило атомско оружје јер у овој држави постоји чак 15 нуклеарних реактора на четири локације. Званичници у Украјини истичу да нуклеарне електране раде уобичајено без обзира на ратна дејства. Снимци и слике са ратишта у Украјини показују, нажалост, да су се на мети „залуталих“ ракета налазили нажалост и цивилни објекти, па чак и стамбене зграде. Због тога је и више него оправдан страх да би ратна дејства у Украјини могла довести случајно или намерно до експлозија нуклеарних електрана са несагледивим последицама.
Украјинске трупе прешле су у руску област Курск у августу, али су заустављене испред нуклеарне електране у Курчатову. Британски и амерички шпијуни помогли су Украјини да развије планове за дизање у ваздух нуклеарне електране Курск, што би Европу гурнуло у још једну ноћну мору, изјавио је шеф руске Спољне обавештајне службе (СВР) Сергеј Наришкин. Украјинске трупе прешле су у руску област Курск у августу, али су заустављене испред нуклеарне електране у Курчатову. Говорећи на састанку директора обавештајних и безбедносних служби постсовјетских држава у Астани прошле недеље, Наришкин је открио узнемирујући план Запада за тај објекат, преноси Раша тудеј. „Према обавештајним подацима до којих је дошао СВР, планирани терористички напад укључивао је заузимање и минирање нуклеарне електране Курск“, рекао је он. „Да су успели да то спроведу, Европа би се суочила са еколошком и хуманитарном катастрофом која је упоредива са Чернобиљом“, додао је Наришкин. Према Наришкину, британски и амерички обавештајци су Украјини пружили информације које су јој омогућиле да нападне руску цивилну инфраструктуру, укључујући сателитске снимке високе резолуције пограничних региона. Украјинска артиљерија је користила ове информације за извођење удара ракетама и беспилотним летелицама.
– Ако пројектили погоде неку нуклеарну електрану може се створити исти ефекат и исто радијационо зрачење као у нуклеарном рату. Нажалост, опасност нуклеарним електранама прети са три стране: од руске војске, затим евентуално терориста из Грузије, па чак и Украјинаца који би можда у том случају представили да су Руси изазвали нуклеарну катастрофу – објашњава Јаковљевић, професор на Факултету безбедности.
– Нуклеарне електране сигурно штите ПВО јединице од авиона, ракета, пројектила… Такође, нуклеарни реактори се аутоматски искључују приликом сваког земљотреса јачег од четири степена Рихтерове скале. Колико ће ти реактори и како радити у ратним околностима зависи, пре свега, од менаџмента, али уговорних обавеза које имају нуклеарне електране. Поготово у ситуацији када нема довољно енергије, гаса – наглашава Јаковљевић. – Сећања и искуства из Чернобиља и даље су свежа. Тада је до експлозије реактора дошло 26. априла, а већ 1. маја контаминирани облак био је изнад наше државе. Чак пет контаминираних облака се створило и ишло ка Балкану, Скандинавији и целом континенту. Колико ће се брзо проширити радиоактивно зрачење зависи и од временских прилика, односно такозване руже облака – закључује Јаковљевић.
Метеоролог Иван Ристић истиче да тренутно нема разлога за бригу, али да треба бити опрезан. – Тамо је рат, падају бомбе и падају по некаквим фабрикама, постројењима. Дим од тих бомби иде и до четири километра, тако да циклони који иду из тог региона понесу и ту прашину. У Украјини постоје четири нуклеарне електране, а једна од њих је највећа у Европи – нагласио је метеоролог Иван Ристић. – Цела Европа је сада под утицајем ваздуха са североистока Европе, тако да је у великом ризику ако дође до неке експлозије или хаварије. Што се тиче нас, најважније је да после првог удара, од 48 до 72 сата, будемо што даље од тога. Ваздуху треба можда мање од 10 сати да стигне до наше земље. Постоји теорија о радиоактивним кишама, али те радиоактивне честице и зраче. Оне су 20 километара од вас. Атмосфера је јако плитка, зато су највећи проблеми око радиоактивних ексцеса јер немате препреку на небу, директно сте изложени зрачењу ако се горе налази радиоактивни облак – подвукао је Ристић.
