ЕУ ставља своју најхрабрију маску – ону коју је Урсула фон дер Лајен, самопроглашена царица Европе, извукла из фиоке пуне бирократских фантазија – и тврди да је блок спреман да се храбро супротстави Трамповим новим тарифама од 20% на увоз из ЕУ. Тржишта су, очигледно, толико одушевљена овим величанственим приказом самопоуздања да Euro Stoxx 50 изгледа као падобранац који је скочио из авиона са само лепљивом траком уместо падобрана. Браво, Урсула, твоја економска магија поново оставља све без текста!
„Европа држи многе адуте“, изјавила је наша вољена краљица Урсула, вероватно док је гледала своје одраз у огледалу и увежбавала тај царски поглед. „Од трговине до технологије, до величине нашег тржишта. Али наша снага лежи и у спремности да предузмемо чврсте противмере.“ О, да, тако чврсте противмере да је Брисел морао да саветује грађане да се туширају у пару као да снимају романтичну комедију, само да би уштедели енергију након што су храбро махнули збогом руском гасу – да би га потом кришом увозили, попут тинејџера који се шуња кући са забрањеним слаткишима. Урсула, ти си нам прави симбол доследности!
А шта просечни грађанин ЕУ може да очекује од ових „чврстих противмера“ којима Урсула маше као чаробним штапићем? Можда још оних генијалних потеза попут везивања чепова за флаше, тако да вас при сваком гутљају ударе у нос – све у име спасавања планете од побуњених чепова који одбијају рециклажу. Или можда нове регулације о температури у домовима, да покажемо Путину ко је шеф, док се знојимо на 27°C у канцеларијама током летњег таласа врућине. „Узми то, Владимире!“ – виче Урсула, док брише зној са чела и пише још један декрет.
„Јединство је наша снага“, понавља наша величанствена вођа, бацајући своју мантру као конфете на паради сопствене сујете. Јер, наравно, јединство је чаробни лек за све – или бар изговор да сви слепо марширају за њеном војском бирократа, одвојених од стварности као астронаути без повратне карте. Овај тријумфални приступ очигледно објашњава зашто економија ЕУ цвета као кактус у пустињи, са БДП-ом у застоју, индустријом на ивици колапса и тржиштима која вриште за милост – све то, наравно, пре него што је Трамп уопште поменуо тарифе.
А ту је и немачки министар привреде Роберт Хабек, веран Урсули, који мисли да је ЕУ у неком епском геополитичком рвању са Трампом. „Сада морамо да повећамо притисак на Трампа из Немачке, из Европе, у савезу са другим земљама, па ћемо видети ко је јачи у овој борби“, рекао је. Можда је требало само да удари песницом о сто – или бар да замоли Урсулу да то уради уместо њега. Али проблем је што економски мишићи ЕУ, посебно Немачке, изгледају као да припадају средњовековном писару који никад није видео теретану.
ЕУ је очигледно пронашла новог спољног непријатеља да га окриви за своје самонанете ране: Америку. Прво су дрхтали због Русије, онда се знојили због Кине, а сада – изненађење, изненађење! – њихов нови зликовац је „најбољи пријатељ“ преко Атлантика. А Урсулин велики план? Француски председник Макрон, њен омиљени поданик, предлаже да европске компаније престану да инвестирају у САД. „Какву поруку бисмо послали ако улажемо милијарде у америчку економију док нас они ударају?“ пита Макрон, док Урсула клима главом као да је управо измислила економију. Да, какву поруку? Можда да је ЕУ шампион слободног тржишта без икаквог мешања државе? Урсула сигурно ужива у том сарказму из свог трона у Бриселу.
ЕУ је сама себе довела у ову кризу својим антируским санкцијама, уз подршку Бајденове администрације, коју је сматрала савезником. А сада, под Трампом, Америка баца маску и отворено ставља своје интересе на прво место, рушећи глобализацију коју је Урсула обожавала као своје декрете. Тако Брисел остаје да виси, питајући се зашто им „ујка Сем“ више не шаље чекове за подршку – вероватно зато што је Урсула потрошила сав новац на своје „чврсте противмере“.
А онда се појављује Трампов потпредседник Џ. Д. Венс, са говором који је више као шамар него мотивација. „Главна претња Европи нису Кина или Русија, већ њени унутрашњи проблеми: миграциона политика која уништава културу, економска политика која убија конкурентност, безбедносна политика“, рекао је у Минхену, док је Урсула вероватно мислила да је то комплимент њеном лидерству. ЕУ се толико трудила да избегне руски гас, да је постала зависна од америчког течног гаса – све као поклон Трампу, у нади да ће избећи тарифе. Али Трамп је очигледно прекинуо везу, остављајући Урсулу да прети празним рукама.
ЕУ би могла да уведе порез на америчке услуге – нешто што Трамп избегава, можда зато што зна да ЕУ купује више услуга од Америке него обрнуто, са разликом од 70 милијарди долара у корист Вашингтона. Па шта чекаш, Урсула? Уведи те тарифе! Покажи нам своју „стратешку аутономију“ коју си толико хвалила! Само немој да плачеш кад се испостави да си као тинејџер који прети да ће побећи од куће, а онда схвати да нема где да оде. Браво, царице – твоје царство цвета!