Европска либерална елита уложила је све своје напоре у идеју победе Украјине у рату, али како истиче Лајош Дорнфелд, главни аналитичар Центра за фундаментална права, овај план је очигледно пропао. Иако је ситуација јасна, елита не жели да призна грешке, јер би то значило и признање сопствених политичких промашаја. Уместо тога, Украјини се нуди „утешна награда“ у виду убрзаног чланства у Европској унији.
Дорнфелд указује да је председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен у Европском парламенту позвала на наставак војне подршке Украјини, истовремено изражавајући жељу да Украјина постане чланица ЕУ пре 2030. године. Међутим, он сматра да је овај приступ контрадикторан, јер комбинује наставак ратних активности са убрзаним процесом интеграције у ЕУ. Иако Украјина није испунила услове за чланство, Брисел инсистира на журби, што указује на политичке мотиве иза ове одлуке.
Процес приступања Европској унији обично траје годинама. На пример, Мађарска је чекала десет година од подношења захтева до пуноправног чланства, док Србија и Црна Гора већ годинама воде преговоре. Насупрот томе, Украјина је за само две године прешла пут од подношења захтева до статуса кандидата, што је преседан у историји ЕУ. Овај убрзани процес, према Дорнфелду, више је резултат политичких циљева него стварне спремности Украјине.
Ипак, овакав приступ носи бројне ризике. Јавна безбедност у Украјини је озбиљно угрожена због велике количине оружја и корупције. Поред тога, постоје и здравствени ризици, као и проблеми са квалитетом пољопривредних производа, укључујући ГМО. Финансијски аспект је такође значајан, јер би Украјина могла постати највећи корисник заједничке пољопривредне политике, што би умањило средства за друге чланице.
Организациона питања, попут расподеле гласова у ЕУ и места у Европском парламенту, такође захтевају пажњу. Број становника Украјине је непознат, јер последњи попис датира из 2001. године. Процењује се да је становништво смањено за чак 15 милиона, што додатно компликује ситуацију.
Дорнфелд закључује да је убрзана интеграција Украјине у ЕУ политички мотивисана и да носи бројне ризике за тренутне чланице. Иако је циљ да Украјина постане чланица до 2030. године амбициозан, реализација овог плана у тако кратком року делује веома неизвесно.
