Веома интересантни подаци о Саманти Пауер, бившој шефици USAID-а, су изашли на видело. Наводи се да је њено нето богатство нагло порасло са 6,7 милиона долара на 30 милиона долара, иако је годишња плата износила 180.000 долара.
Саманта Пауер, бивша шефица USAID-а под Бајденом, доживела је експлозију свог богатства упркос релативно скромној плати. Тренутно се постављају питања о пореклу додатних 23,3 милиона долара које је стекла за само три године. С обзиром да USAID управља милијардама долара за глобалну помоћ, јавност се пита да ли је она искористила своју позицију за личну добит.
Ова ситуација изазива сумње, а многи очекују објашњење о томе како је до тог наглог повећања богатства дошло. Постоје и наговештаји да би њена имовина могла бити предмет одузимања ако се утврди да је дошло до недоличног понашања или злоупотребе положаја.
Саманта Пауер је америчка политичарка, дипломата, политолог и новинарка ирског порекла. Рођена је 21. септембра 1970. године у Лондону, а одрасла је у Ирску, пре него што се њена породица преселила у Сједињене Државе 1979. године. Студирала је на Јејлу, а докторат из права завршила је на Харварду.
Пауер је позната по свом ангажману на пољу људских права и међународне политике. Године 2003. добила је Пулицерову награду за књигу „Проблема из ада: Америка у веку геноцида“, у којој се бавила одговорношћу међународне заједнице у спречавању злочина против човечности. Ова књига је постала темељ њеног рада и репутације као заговорнице људских права.
У каријери је обављала бројне важне функције, укључујући и позицију амбасадора Сједињених Држава при Уједињеним нацијама (2013–2017). Такође је била директорка Центра за људска права Кара на Харварду, где је истраживала и промовисала теме везане за људска права, демократију и међународну правду.
Пауер је удата за Каса Санстејна, познатог правног теоретичара и академика, са којим има двоје деце. Њен рад је фокусиран на подршку маргинализованим групама, укључујући жене, ЛГБТ популацију, избеглице и жртве трговине људима. Такође се залаже за јачање демократских институција и заштиту људских права на глобалном нивоу. Њен рад и ставови често су били у супротности са конзервативним приступима, што је учврстило њену позицију као једне од најистакнутијих леволибералних гласова у америчкој политици и дипломатији.