Џин Шарп (на слици), политички теоретичар познат по свом обимном раду на тему ненасилног отпора, оставио је значајан утицај на такозване “обојене револуције” у Европи и широм света. Ове револуције, међу којима се истичу примери у Македонији, Србији, Грузији, Украјини и Словачкој, имале су за циљ успостављање западњачких либералних демократија кроз углавном ненасилне протесте.
Његова књига, “Од диктатуре до демократије”, представља стратешки оквир за ове покрете, наглашавајући важност грађанске непослушности, ненасилног отпора и снагу организованих масовних протеста. Шарпове идеје усвојиле су разне групе, као што су Отпор! у Србији, Кмара у Грузији и ПОРА у Украјини, које су одиграле кључне улоге у својим револуцијама.
У Србији, покрет Отпор! био је један од најистакнутијих примера примене Шарпових стратегија. Ова организација одиграла је централну улогу у свргавању режима Слободана Милошевића 2000. године. Користећи ненасилне методе отпора, креативну комуникацију и симболе као што је стиснута песница, Отпор! је мобилисао младе и остале грађане у борби за демократске промене. Финансијску и логистичку подршку добијали су од различитих међународних организација, укључујући Фондацију за отворено друштво Џорџа Сороса (OSF) и Националну задужбину за демократију (NED).
Иако је Отпор! био успешан у мобилизацији грађана и уклањању Милошевића, касније је био изложен критикама због оптужби да је био инструмент западних интереса у Србији. Након њиховог успеха, многи чланови покрета су основали невладине организације и “наставили да промовишу демократске вредности у региону“.
У Македонији, Шарена револуција из 2016–2017. године представља још један значајан пример употребе Шарпових метода. Грађани су масовно протестовали против корупције и злоупотребе власти од стране владајућег режима. Ови протести су били мотивисани објављивањем снимака прислушкивања, који су открили “широко распрострањену корупцију“ у влади Николе Груевског.
Важну улогу у овој револуцији одиграле су невладине организације, од којих су многе добијале финансијску и логистичку подршку од Фондације за отворено друштво. Активисти су користили симболе, графите и мирне протесте како би изразили свој став и позвали на правду и одговорност.
Шарпове методе у ширем региону
- Грузија – Кмара!
Покрет Кмара!, инспирисан успехом Отпора! у Србији, одиграо је кључну улогу у Револуцији ружа 2003. године. Уз подршку OSF, Кмара! је организовао масовне протесте који су довели до смене режима Едуарда Шеварднадзеа. - Украјина – ПОРА
Током Наранџасте револуције 2004. године, украјински покрет ПОРА је користио сличне стратегије ненасилног отпора. ПОРА је добијао подршку од међународних организација, укључујући OSF, и одиграо важну улогу у оспоравању наводних изборних нерегуларности. - Молдавија
Фондација за отворено друштво активно је подржавала иницијативе за промоцију демократије и људских права у Молдавији.
Иако су ови покрети често хваљени због промоције демократије и људских права, постоје и озбиљне критике. Са данашње тачке гледишта јасно се види да су стране фондације, попут OSF, користиле Шарпове методе како би манипулисале јавношћу и промовисале западне геополитичке интересе. Такође данас јасно је да је прекомерно ослањање на подршку из иностранства довело до слабљења локалних капацитета за дугорочне демократске реформе.