Кашњење од тачно месец дана у односу на првобитни план није спречило Европског парламента (ЕП) да, коначно, изгласа и одобри сва 26 члана нове Европске комисије (ЕК), на челу са председницом Урсулом фон дер Лајен, која је недавно поново изабрана на ову престижну функцију. Иако се крајњи исход може окарактерисати као успех, пут до овог резултата био је изузетно трновит и изазован за саму Урсулу фон дер Лајен, као и за све новоименоване чланове Европске комисије.
Један од најзанимљивијих, али и донекле парадоксалних аспеката процеса формирања нове Комисије јесте чињеница да политичке снаге унутар Европског парламента, које су номиновале фон дер Лајенову за председничку функцију, нису располагале довољном већином да обезбеде њен избор. Њена поновна победа била је могућа захваљујући подршци Зелених у ЕП, али је та подршка дошла уз значајну цену: фон дер Лајенова је морала да направи велике уступке у домену политика заштите животне средине и одрживе енергије. С друге стране, екстремно десничарске и популистичке странке у Европском парламенту биле су изразито критичне према њеној кандидатури и гласно су је одбацивале. Међутим, приликом недавног гласања за састав нове Комисије, дошло је до изненађујућег обрта: Зелени су се успротивили именовању чланова ЕК, док су десничарске и популистичке снаге, које су раније биле против фон дер Лајенове, неочекивано пружиле подршку.
Оваква контрадикторност у ставовима различитих политичких групација открива дубоке поделе унутар Европског парламента, које ће представљати озбиљан изазов за фон дер Лајенову и њене сараднике током читавог новог мандата. Наиме, свака појединачна одлука, предлог закона или план који захтева одобрење Европског парламента, мораће да прође кроз сложен процес преговора и компромиса. Без тог одобрења, Европска комисија неће моћи да осигура неопходна финансијска средства за спровођење својих иницијатива.
Ова реалност значи да ће Урсула фон дер Лајен морати да уложи значајне напоре како би осигурала већинску подршку за сваки кључни корак. Биће потребно не само много времена и енергије, већ и спремност на често непопуларне уступке, што би могло ослабити позицију ЕК у будућим преговорима.
Када се све ово узме у обзир, постаје очигледно да ће овај мандат за фон дер Лајенову и њене сараднике бити далеко сложенији и изазовнији него претходни. Иако је процес формирања Комисије коначно завршен, што је позитиван корак, Европска унија тек треба да се суочи са бројним изазовима који предстоје. Почетак је можда био успешан, али праве тешкоће тек долазе.