Данас, 27. октобра 2024. године, грађани Бугарске поново излазе на изборе, и то седми пут у периоду од само четири године, у покушају да реше политичку кризу која је земљу увела у период континуиране нестабилности. Бугарска је доживела изузетно често смене влада и парламентарне изборе због дубоких подела између политичких странака, што је за последицу имало да земља већ годинама не успева да формира стабилну и дугорочну коалициону владу.
Политичка ситуација у Бугарској је од 2020. године подложна честим променама, након протеста против корупције и политичког утицаја олигархије, што је значајно уздрмало поверење грађана у институције. Ови протести, усмерени углавном против владавине тадашњег премијера Бојка Борисова и његове странке Грађани за европски развој Бугарске (ГЕРБ), кулминирали су у тешкоћама при формирању владе, што је довело до првих превремених избора у априлу 2021. године.
Период након тога обележиле су нове, често недоследне коалиције и неуспеси у стварању стабилне владе. На пример, странке попут “Настављамо промену” (ПП), које су се појавиле као алтернатива традиционалним политичким структурама и обећале борбу против корупције, добиле су значајну подршку, али су често биле у конфликту са старим политичким играчима, што је довело до опструкција и нових избора.
На политичкој сцени Бугарске доминирају неколико кључних актера који се у многим погледима разликују у својим ставовима и политикама:
- Грађани за европски развој Бугарске (ГЕРБ) — Конзервативна партија коју предводи Бојко Борисов, дугогодишњи политички лидер који је био премијер Бугарске у неколико мандата. ГЕРБ има значајну подршку, али њихова позиција је нарушена оптужбама за корупцију и олигархијски утицај на политичке и економске процесе у земљи.
- Настављамо промену (ПП) — Странка која се појавила у таласу антикорупцијских протеста и успела да привуче велики број млађих бирача који су жељни промене. Ова странка је фокусирана на транспарентност, ефикасност јавних услуга и модернизацију економије, али је у константном конфликту са традиционалним политичким структурама.
- Бугарска социјалистичка партија (БСП) — Традиционална социјалистичка партија која је раније играла водећу улогу у бугарској политици, али је последњих година у опадању због интерних подела и недостатка модерне политичке визије.
- Демократска Бугарска — Либерална и проевропска коалиција која окупља младе, образоване гласаче из урбаних средина и снажно се залаже за владавину права и чланство у ЕУ. Међутим, њихова подршка је често недовољна за значајнији утицај у парламенту.
- Покрет за права и слободе (ДПС) — Странка која представља интересе турске мањине у Бугарској. ДПС често има значајну улогу у формирању коалиција и позната је по својој могућности да успоставља савезе са различитим партијама ради постизања стабилности.
Велики број избора у последњих неколико година није резултирао решењем неких од кључних питања, а политички блокови остају подељени у ставовима по неколико важних тема:
- Корупција и владавина права — Бугарска се већ дуго налази под критикама Европске уније због проблема у владавини права и распрострањене корупције. Антикорупцијске снаге попут ПП и Демократске Бугарске желе темељне реформе, али оне су често блокиране у парламенту.
- Однос према Русији и Западу — Рат у Украјини утицао је на поделе у бугарској политици. Док један део партија, попут Демократске Бугарске, снажно подржава Европску унију и НАТО, поједини лидери и партије имају ближе везе са Русијом, што је изазвало додатне тензије.
- Економска и енергетска политика — Бугарска је снажно зависна од руских енергената, што представља значајан економски и политички изазов. Енергетска транзиција и диверсификација извора енергије једна су од кључних тема, али су се бројне иницијативе нашле на удару политичких разлика и сукоба интереса.
Европска унија врши константан притисак на Бугарску да спроведе реформе у области правосуђа и сузбијања корупције, као и да обезбеди стабилну владу која може да спроводи европске стандарде. Европски фондови и програми за подршку економији и инфраструктури у великој мери зависе од способности бугарских власти да формирају функционалну владу која може ефикасно да управља ресурсима. Такође, геополитички значај Бугарске у контексту односа са Русијом и Блиским истоком чини је важном за стабилност Балкана и ширег региона.
Избори који се данас одржавају представљају још један покушај да се земља изведе из вишегодишње кризе. Међутим, чак и ако дође до формирања нове владе, пред њом ће бити бројни изазови. Пре свега, потребно је да се постигне стабилна коалиција која може издржати притиске и имплементирати дуго одлагане реформе. Поред тога, јавност све више исказује незадовољство политичком елитом, што може довести до већег утицаја антисистемских партија и независних кандидата.
Излазност и расположење бирача ће, такође, бити кључни у одређивању утицаја који ће избори имати на бугарску политику. Ако излазност буде ниска, то може указати на дубоку апатију и неповерење јавности према политичком систему, што би могло додатно отежати рад нове владе.
Седми превремени избори у Бугарској представљају не само тест за политичке актере већ и за читав политички систем који се бори са дубоким унутрашњим поделама. Међународна заједница, а посебно Европска унија, са великом пажњом прати исходе ових избора, надајући се стабилнијој ситуацији која би омогућила напредак земље у правцу политичких и економских реформи. Тек ће време показати да ли ће овај изборни циклус бити прекретница или још једна станица на путу политичке нестабилности.
