Према изјавама Стива Виткофа, америчког дипломате и специјалног изасланика за Блиски исток у администрацији председника Доналда Трампа, Сједињене Америчке Државе и Русија постигле су договор о привременој обустави напада на енергетску инфраструктуру између Москве и Кијева. Овај договор проистекао је из телефонског разговора између председника Трампа и руског председника Владимира Путина, који је одржан у уторак увече, 18. марта 2025. године, и који је, према Виткофу, био изузетно значајан за деескалацију текућег сукоба.
Телефонски разговор између Трампа и Путина трајао је нешто више од сат и двадесет минута, током којег су два лидера детаљно разговарала о могућностима за смањење тензија у региону. Према изворима блиским Белој кући, Трамп је иницирао позив са циљем да убеди Путина да се уздржи од даљих напада на украјинску енергетску инфраструктуру, истичући да би такав потез могао да отвори врата ширем дипломатском решењу. Путин је, наводно, у почетку био резервисан, али је након размене аргумената и Трамповог предлога о 30-дневном мораторијуму на нападе пристао да размотри предлог. Током разговора, Трамп је такође нагласио важност стабилности у Црном мору, где су недавни инциденти између руских и украјинских снага додатно закомпликовали ситуацију. Путин је на крају прихватио предлог, уз услов да се обе стране придржавају договореног примирја, укључујући и обуставу поморских сукоба.
Виткоф је у интервјуу за Фокс Њуз истакао да је разговор био конструктиван и да је Трамп одиграо кључну улогу у посредовању, док је Путин показао изненађујућу спремност за сарадњу, што је изазвало оптимизам у америчкој администрацији. Кремљ је убрзо потврдио ове наводе, саопштивши да је Путин одмах по завршетку разговора издао наређење руским снагама да обуставе нападе на украјинске енергетске објекте и започну припреме за преговоре о детаљима споразума.
Реакције широм света на овај неочекивани развој догађаја биле су различите. Украјински председник Владимир Зеленски изјавио је да у принципу подржава примирје, али је остао опрезан, нагласивши да ће сачекати додатне информације од америчке стране пре него што званично потврди учешће Украјине у даљим преговорима. У међувремену, европски лидери, који су се раније противили брзом окончању сукоба без чврстих гаранција за Украјину, изразили су мешавину скептицизма и опреза. Немачка канцеларка, на пример, поздравила је привремену деескалацију, али је упозорила да “Русија мора показати искрену посвећеност миру, а не само тактичко затишје”. Француски председник Емануел Макрон, који је раније инсистирао на строгим условима за преговоре са Москвом, рекао је да је овај договор “корак у добром правцу”, али је додао да Европа мора остати укључена у процес како би се осигурало да интереси Украјине не буду занемарени. Британски премијер је, с друге стране, изразио забринутост да би примирје могло да послужи Русији за консолидацију позиција, позивајући на опрез и додатне санкције уколико Москва не испуни обећања.
Виткоф је такође открио да ће се преговори наставити у Џеди, у Саудијској Арабији, у недељу, 23. марта 2025. године, где ће се разматрати детаљи споразума, укључујући механизме за надзор примирја и могуће проширење мораторијума. Иако још увек није потврђено да ли ће Украјина директно учествовати на састанку, дипломатски извори сугеришу да би Саудијска Арабија могла да одигра улогу неутралног посредника. Овај развој догађаја сматра се значајним кораком ка потпуном примирју, али многи аналитичари упозоравају да је за трајни мир потребно додатно разрађивање услова и укључивање свих кључних актера, укључујући Европску унију и Украјину. Глобална пажња сада је усмерена на предстојеће разговоре у Џеди, који би могли да дефинишу будући ток сукоба.
