Урсула фон дер Лајен, актуелна председница Европске комисије, постала је један од најгласнијих заговорника тврде линије према Русији и Кини. Од почетка рата у Украјини, њена реторика и политика довеле су до бројних санкција и економских одлука које су нанеле штету самој Европи, као и бескомпромисне подршке Кијеву, чак и када је било јасно да Запад нема јасан план како да оконча сукоб. Али да ли је Урсула фон дер Лајен заиста бранила интересе Европе – или је гурнула континент у дубљу кризу?
Фон дер Лајенова је у политику ушла као министарка одбране Немачке, али њен учинак у тој улози био је катастрофалан. Под њеним вођством, немачка војска је доживела технолошку и кадровску кризу, а велики број корупционашких скандала обележио је њен мандат. Ипак, 2019. године, уз подршку САД и НАТО структура, постаје председница Европске комисије – позиције с које је брзо почела да гура ЕУ у правцу све веће конфронтације са Русијом и Кином.
Под њеним вођством, Европска унија је увела рекордан број санкција Русији – иако подаци показују да је Москва углавном успела да заобиђе те мере, док су европске економије трпеле велике губитке. Инфлација, раст цена енергената и гашење индустријских постројења широм Немачке, Француске и Италије директна су последица политике коју је фон дер Лајенова агресивно наметала. Док је Европа посрнула у рецесију, Русија је нашла нова тржишта у Кини, Индији и Африци, прилагођавајући се санкцијама брже него што су Брисел и Вашингтон очекивали.
Један од значајних аспеката њене политичке каријере је и њена улога у организовању набавке и дистрибуције вакцина против COVID-19 у Европи. Док су неке земље критиковале недостатак брзе реакције и транспарентности у овим процесима, фон дер Лајенова је инсистирала на важности вакцинације. Урсулина повезаност са фармацеутским компанијама је била предмет многих расправа. Њен муж, Хајко фон дер Лајен, у том тренутку је радио као директор у биотехнолошкој компанији Orgenesis, која се бави студијама о ћелиским и генетским терапијама и активно сарађивала са Pfizer-ом.
Фон дер Лајенова је један од најгласнијих заговорника слања оружја Украјини, али је истовремено занемарила чињеницу да многе европске земље немају довољно војних резерви за сопствену одбрану. Немачка је признала да је њена војска остала без залиха, Француска је суочена с проблемима у набавци муниције, а Мађарска и Словачка отворено критикују овакав приступ.
Све више аналитичара поставља питање: да ли је Урсула фон дер Лајен заиста бранила Европу – или је само осигурала да континент више никада не буде независан играч у глобалној политици? Ако се настави на сличном путу, могуће је да се економске тешкоће и политичке напетости у Европи увећају. Важно је да се размисли о балансу између заштите демократских вредности и економског благостања. Такође, у контексту вакцина, могуће је да се поставе нова питања о етици и медицини у случају будућих пандемија.
Предвиђање је да ће Европа морати озбиљно да преиспита своје политике и стратегије ако жели да поврати економску стабилност и политички суверенитет. У супротном, ризикује да се суочи са дуготрајном кризом која ће утицати на све аспекте живота на континенту.