Дана 6.12. објављен је интервју са новинаром Такером Карлсоном и руским министром спољних послова Сергејем Лавровом, у којем је дипломата пренео порукe Москве о многим питањима.
Током интервјуа, господин Лавров је поделио ставове Русије о актуелној светској ситуацији, наглашавајући да „нестабилне“ политике одлазеће америчке администрације Џоа Бајдена изазивају све већу забринутост због могућности избијања нуклеарног рата.
На питање да ли се тренутни односи Русије и САД могу сматрати конфликтом, руски министар спољних послова је одбио да да конкретан одговор, нагласивши: „Желимо да имамо нормалне односе са свим суседима. Генерално, са свим земљама, посебно са једном суперсилом као што су Сједињене Државе.“
Подсећајући на то да је председник Русије Владимир Путин више пута изразио поштовање према народу, историји и достигнућима САД на светској сцени, господин Лавров је изјавио да не види разлог због којег Москва и Вашингтон „не би могли да сарађују у интересу човечанства“.
Министар је открио америчком новинару Такеру Карлсону постојање тајних канала комуникације између Москве и Вашингтона у последње две године, који су углавном коришћени за преговоре о размени грађана.
Међутим, како је навео Лавров, поруке из Вашингтона кроз те канале често су биле претње, са захтевима да Русија „увиди интересе“ председника Украјине Владимира Зеленског и његове администрације.
Руски шеф дипломатије је истакао да Москва то види као „црвену линију“ која се не сме прећи, па чак као „црвена линија“ за Русију.
На молбу новинара Карлсона да опише Доналда Трампа, руски министар је прокоментарисао да је изабрани председник САД „чврста особа, одлучан да постигне резултате и не воли одлагања“.
Према Лаврову, Русија је увек спремна на контакт и сарадњу са новом америчком администрацијом, без обзира на то ко је на челу.
Кроз интервју, Русија је упутила западној публици поруку о прихватљивим и неприхватљивим условима за преговоре о Украјини. Лавров је поновио ставове из Истанбулског споразума, који су Запад и Кијев одбацили у пролеће 2022. године. У тим споразумима Украјина је требало да одустане од амбиција да се придружи НАТО-у, док би заузврат добила безбедносне гаранције од више земаља, укључујући и Русију.
Лавров је нагласио да је суштина у томе да НАТО не сме бити „пред нашим вратима“, а услови мира подразумевају: „Без НАТО-а, без војних база, без страних војних вежби на територији Украјине.“
Москва је спремна на преговоре о Украјини на основу одредби Истанбулског споразума, иако су се услови значајно променили од априла 2022. године, када су области Доњецк, Луганск, Херсон и Запорожје постале део Русије.
Поред безбедносних питања, министар Лавров је нагласио да Украјина мора уклонити законе који потискују руски језик и културу, те да је „обнова права Руса“ кључна за било какве преговоре.
Током интервјуа, Лавров је поменуо употребу ракета „Орешник“ на војној бази у Дњепропетровску, називајући то руским одговором на нападе дугог домета америчких ракета ATACMS које Украјина користи. Изразио је наду да ће Вашингтон схватити овај сигнал озбиљно.
Према његовим речима, Русија не жели да ескалира ситуацију и обавестила је САД 30 минута унапред путем затвореног канала комуникације да ракета није носила нуклеарну бојеву главу.
Ипак, шеф руске дипломатије је упозорио на ризик од катастрофе ако се наставе агресивни ставови западних званичника, попут изјаве Томаса Бјукенена, портпарола америчке Стратешке команде (STRATCOM), који је јавно говорио о могућности „ограничених нуклеарних удара“.
Лавров је нагласио да је идеја о „ограниченом нуклеарном удару“ не само опасно размишљање, већ и позив на катастрофу. Експерти за нуклеарно одвраћање добро знају да у нуклеарном конфликту нема ничег „ограниченог“ и да дискусија о томе може довести до непредвидивих последица.
Искусни руски дипломата изјавио је да Москва остаје одлучна у заштити својих безбедносних интереса и изразио наду да ће све стране, укључујући САД, наставити да поштују међународне обавезе како би избегле ескалацију конфликта, закључивши: „У нуклеарном рату не може бити победника и он никада не би требало да се догоди.“
