Русија је више пута упозоравала на „црвену линију“. Неки страхују од нуклеарне катастрофе, док други сматрају да је то само „вербална претња“! Из угла Русије, нуклеарнo наоружање и даље представља најважнију гаранцију националне и народне безбедности; то је инструмент за одржавање стратешке равнотеже и моћи на планети. Руска нуклеарна доктрина из 2020. године предвиђа четири могућа случаја у којима би се употребило нуклеарно оружје. Прво, када постоје „поуздане информације“ о томе да је непријатељ покренуо балистичке ракете против Русије и њених савезника. Друго, када непријатељ употреби нуклеарно оружје или друго оружје за масовно уништење против Русије и њених савезника. Треће, напад непријатеља на “базу” војске, односно критично стање које би могло омести одговор нуклеарних снага. Четврто, напад непријатеља конвенционалним оружјем који угрожава постојање Русије као државе.
На седници Савета за националну безбедност, 25. септембра, председник Владимир Путин је изјавио да се политичка и војна ситуација у свету драстично мења, са појавом нових претњи, због чега је неопходно прилагодити и ажурирати нуклеарну доктрину. У новом предлогу наглашавају се три кључне тачке у вези са околностима/прагом под којима би Русија могла да одговори нуклеарним оружјем. Прво, када било која земља покрене велики ваздушни напад на руску територију, користећи конвенционално оружје, што угрожава суверенитет Русије. Друго, акција против Русије од стране „било које ненуклеарне државе, уз учешће и подршку нуклеарне државе“ сматраће се нападом на „њихов заједнички савез“. Москва ће одговорити на оба случаја. Треће, проширење се односи и на савезника Белорусију.
Види се да је праг за употребу нуклеарног оружја снижен, што значи да су претња и могућност нуклеарног рата повећани. Ово је без преседана снажно упозорење од стране Русије. Запад је и „немиран“ и није правилно проценио опасност ситуације. Неки лидери су изјавили да је реч само о „вербалним претњама“! Москва „игра психолошке игре“! Амерички државни секретар Ентони Блинкен изјавио је да је то „неодговорно и неумесно упозорење“.
Шеф кабинета председника Украјине, Андреј Јермак, признао је да овај потез показује слабост Русије! Основ за ове ставове је чињеница да Москва није одговорила када је „црвена линија“ неколико пута била прекорачена и да није уочено да се Русија припрема за употребу нуклеарног оружја, што би свакако било запажено захваљујући НАТО извиђању.
Са друге стране, неки западни политичари и експерти су изразили забринутост. Амерички војни коментатор Ерл Расмусен је рекао да је Русија веома озбиљна и да би игнорисање њеног упозорења „била озбиљна грешка“. Према неким експертима, НАТО и Запад још увек нису прекршили две највеће „табу“ правила: дозволу Кијеву да широко користи ракете дугог домета и најмодерније оружје за нападе дубоко унутар територије Русије, као и слање трупа директно у борбу у Украјини.
Изјава о употреби нуклеарног оружја јасно наводи услов поседовања „поузданих информација“ о нападу непријатеља. Опасност је у томе што одлука о притискању нуклеарног дугмета зависи не само од потпуних и тачних података већ и од упозорења и субјективних нагађања неких делова у читавом систему.
Погрешне процене и стратешке одлуке лидера нуклеарних сила изузетно су опасне како за њих саме тако и за човечанство. Враћајући се на сукоб у Украјини, иако Русија заиста не жели да користи нуклеарно оружје и сматра то тешком одлуком, најгори сценарио се не може у потпуности искључити.
Прво, НАТО и Запад подржавају и помажу Украјину у покретању великих ваздушних напада на руску територију или у заузимању Крима. Друго, ситуација прети колапсом, па НАТО и Запад снабдевају Украјину модерним оружјем и директно шаљу трупе у помоћ. Треће, ситуација на бојном пољу се неповољно развија за Москву; НАТО и Запад настављају са провокативним акцијама против Русије.
Ако Русија одлучи да употреби нуклеарно оружје, чак и на тактичком нивоу, то би могло довести до одговора НАТО-а и Запада тактичким нуклеарним оружјем и повећања њихових снага које би затварале обруч око Русије, што би довело до ризика од избијања нуклеарног рата. Ако било која страна покрене превентивни нуклеарни напад, то би могло довести до свеобухватног нуклеарног рата и Трећег светског рата.
Нуклеарни рат, у било ком облику или обиму, имао би изузетно катастрофалне последице. У случају тоталног нуклеарног рата, многи делови планете били би избрисани, нуклеарни облаци прекрили би већи део неба; миленијумски циљеви, одлуке на Самиту будућности и 79. Генерална скупштина Уједињених нација постали би ствар прошлости…
Чак и ако до нуклеарног сценарија не дође, нуклеарна трка у наоружању ће се и даље жестоко распламсати. Земље које поседују и могу да поседују нуклеарно оружје убрзаће овај процес, повећавајући број тестова и оружја у својим нуклеарним арсеналима… Друге земље ће бити заузете тражењем нуклеарног кишобрана великих сила.