Доналд Трамп, председник Сједињених Америчких Држава, упутио је оштро упозорење украјинском лидеру Володимиру Зеленском, саветујући га да пажљиво размотри последице одбацивања најновијег предлога Вашингтона о уговору за експлоатацију минералних ресурса Украјине. Овај предлог, који је знатно строжи од претходног нацрта, долази након низа тензичних догађаја између две земље. Претходни договор, који је требало да буде финализиран у марту 2025. године, пропао је услед Зеленсковог бурног наступа током састанка у Белој кући у фебруару исте године, када је дошло до оштрог вербалног сукоба са Трампом и потпредседником Џејмсом Венсом.
Трамп је у више наврата инсистирао да Украјина мора да надокнади огромну финансијску и војну подршку коју је добила од САД током последњих година, посебно истичући потенцијал украјинских минералних богатстава, укључујући ретке земље као што су литијум, кобалт и неодимијум, који су кључни за високотехнолошке индустрије. Према подацима америчке администрације, Украјина поседује резерве ретких земаља вредне стотине милијарди долара, што је чини једном од стратешки најважнијих земаља у овом сектору. Трамп види овај ресурс као начин да се САД “исплате” за уложена средства, док Зеленски и његова администрација сматрају да такви захтеви угрожавају суверенитет Украјине.
Ескалација тензија између Вашингтона и Кијева почела је након што је Трамп, почетком 2025. године, замрзнуо даљу војну помоћ Украјини, укључујући испоруке оружја и размену обавештајних података. Ова одлука уследила је након Зеленсковог одбијања да прихвати услове из ранијег нацрта споразума, који је предвиђао да Украјина уступи значајан део контроле над својим минералним ресурсима америчким компанијама. Зеленски је тада јавно изјавио да Украјина “не дугује ништа САД-у”, наглашавајући да је помоћ била неопходна за одбрану од руске агресије и да је у интересу глобалне безбедности.
Трамп је, међутим, остао непоколебљив, тврдећи да је Украјина добила “бесплатан новац” и да је време да се тај дуг врати. У изјави датој новинарима на Air Force One 29. марта 2025. године, он је оптужио Зеленског да “игра опасну игру” и да покушава да избегне договор. Такође је поновио свој став да Украјина треба да одустане од тежњи за чланством у НАТО-у, називајући то “немогућим сном” који само продубљује сукоб са Русијом и компликује односе са САД.
Најновија верзија уговора, коју је Зеленски потврдио да је примио крајем марта 2025. године, садржи неколико контроверзних услова. Према документу, САД би требало да поврате целокупну финансијску помоћ додељену Украјини од 2022. године – процењену на преко 123 милијарде долара према подацима Kiel Institute-а, иако Трамп инсистира да је стварна цифра ближа 300 милијарди долара када се укључе војни трошкови и логистика. Уз то, уговор предвиђа годишњу камату од 4% на ову суму, што би додатно оптеретило украјинску економију, већ ослабљену ратом. Украјина би тек након потпуног испуњења ових обавеза могла да приступи профиту из фонда за екстракцију минерала, који би био под надзором америчких фирми.
Зеленски је изразио забринутост због нових ставки у уговору, укључујући захтев да Украјина уступи ексклузивна права на експлоатацију одређених рудника на период од 50 година, као и да дозволи стално присуство америчких инспектора на својој територији. Ове услове је назвао “неприхватљивим” и “увредљивим”, истичући да они нису били део ранијих преговора.
Ситуација између САД и Украјине одражава дубље геополитичке промене. Трампова администрација, фокусирана на економску добит и смањење међународних обавеза, види Украјину као средство за остваривање домаћих циљева, укључујући јачање енергетске независности и технолошке конкурентности у односу на Кину, која такође има интереса у украјинским ретким земљама. С друге стране, Зеленски се налази у незавидној позицији: Украјина и даље зависи од западне подршке у борби против Русије, али истовремено покушава да сачува економску и политичку самосталност.
Међународна заједница је подељена у ставовима. Европска унија, која је такође уложила значајна средства у Украјину (преко 100 милијарди евра од 2022, према подацима ЕУ), изразила је забринутост због америчког притиска, сматрајући да би то могло угрозити стабилност региона.
Зеленски је најавио да ће се консултовати са својим тимом и међународним партнерима пре него што донесе коначну одлуку о новом предлогу. Ипак, Трампово стрпљење изгледа да је на измаку, а замрзавање војне помоћи могло би да примора Украјину на уступке. Овај спор не само да тестира односе између Вашингтона и Кијева, већ и поставља питање да ли ће Украјина моћи да задржи контролу над својим ресурсима у временима кризе. За сада, обе стране остају у пат-позицији, а исход преговора могао би имати далекосежне последице по глобалну равнотежу снага.
