На састанку министара спољних послова НАТО-а у Бриселу 3. децембра, изјављено је да НАТО вероватно неће одговорити на позив Украјине за чланство.
У писму упућеном партнерима НАТО-а пред састанак 3. децембра, украјински министар спољних послова Андриј Сибиха је нагласио да би позив за чланство уклонио један од главних разлога које Русија користи да оправда сукоб – спречавање Украјине да приступи овом војном савезу.
Међутим, према дипломатским изворима, тренутно нема знакова да би 32 чланице НАТО-а постигле потребни консензус за доношење ове одлуке на састанку министара спољних послова у Бриселу.
Према члану 5. Савета заједничке одбране НАТО-а, чланице су обавезане да напад на једну земљу сматрају нападом на целу алијансу и међусобно се подржавају.
У интервјуу за Скај Њуз 29. новембра, украјински председник Володимир Зеленски је сугерисао да би довођење територија које сада контролише влада у Кијеву “под НАТО кишобран” могло окончати “топлу фазу” сукоба.
Ова изјава је дата у тренутку када Украјина са великим тешкоћама дочекује зиму на бојишту, док руске снаге нападају на истоку земље, а руски ваздушни напади циљају енергетски систем Кијева.
Чак иако НАТО изјављује да је чланство Украјине у савезу “неповратно”, још увек није дато званично позивно писмо нити конкретан план за Кијев.
Поред тога, било која одлука зависи углавном од Сједињених Америчких Држава, које имају кључну улогу у НАТО-у, а ускоро ће постати питање везано за Доналда Трампа, када он постане председник САД у јануару 2025. године.
Изабрани председник Доналд Трамп је критиковао обим америчке помоћи Кијеву, истичући да би окончао сукоб за један дан. Међутим, Трамп још увек није изнео детаљан план за решавање овог сукоба.
Pоред тога, неки чланови НАТО-а јавно се противе приступању Украјине алијанси, док неки други сматрају да тренутно није право време за то.
