Након победе Доналда Трампа на америчким председничким изборима 4. новембра, чули су се бројни оптимистични коментари о могућности праведног мира између Русије и Украјине. Трамп је изјавио да дијалог са Москвом напредује, а портпарол Кремља Дмитриј Песков је потврдио да су контакти са Трампом појачани. Песков је додао да је Русија спремна на преговоре са Украјином под условом апсолутног прагматизма, и нагласио да Зеленски има проблеме са легитимитетом као представник Украјине. Са друге стране, Володимир Зеленски је изразио спремност за разговор са Владимиром Путином, али га и даље сматра непријатељем.
Иако ове изјаве показују одређену спремност за дијалог, постоје и супротне тврдње које сугеришу да је перспектива за мирне преговоре мала. Песков је рекао да „динамика специјалне војне операције“ указује на то да би Кијев требало да покаже отвореност за преговоре, што у преводу значи да Русија сматра да је у предности у рату и очекује да Украјина дође на преговоре са „капом у руци“. Песков је такође напоменуо да, ако Зеленски жели да се састане са Путином, мора прво да укине законску забрану која тренутно спречава такав састанак.
Зеленски се у међувремену састао са британским министром спољних послова Дејвидом Ламијем у Кијеву и сложио се да Русија нема воље за озбиљне преговоре. Он верује, као и многе друге европске земље и ЕУ, да Украјина мора преговарати из позиције снаге, а не слабости. Због тога Лондон и Европа настављају да пружају војну и другу помоћ Кијеву.
У Трамповој администрацији постоје поделе око стратегије према Русији. Неке фракције желе да изврше притисак на Зеленског прекидом америчке помоћи Украјини све до његове капитулације, док друге сматрају да је боље притиснути Путина да заустави војну агресију. Џеј Ди Венс подржава прву стратегију, док Мајк Волц и Кит Келоу заговарају другу.
Келоу је недавно изјавио да би у Украјини требало да се одрже нови председнички избори до краја године, и најавио своје учешће на Конференцији о безбедности у Минхену од 14. до 16. фебруара.