Званична историја тврди да је Адолф Хитлер извршио самоубиство 30. априла 1945. у бункеру испод Рајхсканцеларије у опкољеном Берлину, како не би пао у руке Црвене армије. Међутим, упркос деценијама истраживања, ова прича и даље изазива контроверзе, подгрејане теоријама завере које су добиле нови замах захваљујући наводним тајним документима и изјавама бивших обавештајаца. Према овим алтернативним наводима, Хитлер није окончао живот у бункеру, већ је организовао спектакуларно бекство у Јужну Америку, вероватно у Аргентину, где је наводно живео под лажним идентитетом.
Ове теорије, иако никада коначно доказане, ослањају се на идеју да је Хитлер, уз помоћ мреже лојалиста и „пацовских канала“ – рута за бекство нацистичких злочинаца – напустио Немачку у хаосу последњих дана Другог светског рата. Бивши агент ЦИА Роберт Баер, познат по свом раду на Блиском истоку, недавно је подстакао ове спекулације тврдњом да Хитлер није извршио самоубиство, већ је са Евом Браун побегао у Аргентину. Баер, чије изјаве за медије попут Daily Mail звуче сензационалистички, сугерише да би декласификација тајних аргентинских докумената, коју је наредио председник Хавиер Милеј, могла бацити ново светло на ову мистерију. Циљ је разјаснити улогу Аргентине у пружању уточишта нацистичким бегунцима, укључујући, према Баеру, можда и самог Хитлера.
Према овим теоријама, Хитлер је инсценирао своју смрт у бункеру, где је наводно извршио самоубиство хицем из пиштоља Валтер ППК, док је Ева Браун узела цијанид. Њихова тела су, према званичним изворима, спаљена како не би доспела у руке Совјета. Међутим, пошто физички докази никада нису били недвосмислено потврђени, отворио се простор за спекулације. Баер тврди да је Хитлер искористио подморницу за ризичан прелазак Атлантика, стигавши у Аргентину, где је наводно уживао заштиту тадашњег председника Хуана Перона. Он чак иде толико далеко да сугерише да је Хитлер можда био укључен у пројекте попут лабораторије за нуклеарну фузију на острву Хуемул близу Барилочеа, као и да је боравио у подземном комплексу у провинцији Мисионес, опремљеном напредним системима за воду и струју.
Ове тврдње нису нове. Још 1950-их, документ ЦИА, који је декласификован заједно са 80.000 страница о атентату на Џона Ф. Кенедија по наређењу Доналда Трампа, садржао је изјаву бившег СС официра Филипа Ситроена. Он је тврдио да је Хитлер живео у Колумбији под именом Адолф Шутлмајер, у граду Туха, око 115 километара од Боготе. ЦИА је, међутим, ову информацију означила као непоуздану. Слично томе, совјетски извори су тврдили да су пронашли Хитлерове коштане остатке, које је КГБ чувао током Хладног рата, потврђујући да је погинуо у Берлину. ДНК анализе спроведене 2009. на фрагментима лобање коју су Совјети чували изазвале су додатну контроверзу, јер су неки научници закључили да лобања припада жени, што је поново подгрејало спекулације.
Ипак, историчари углавном одбацују теорије о Хитлеровом бекству као неосноване, указујући на неколико кључних препавека. Хитлер је 1945. био у лошем здравственом стању, патећи од Паркинсонове болести и других тегоба, што би путовање преко Атлантика учинило мало вероватним. Руте за бекство копном, морем или ваздухом биле су изузетно ризичне, а нема поузданих доказа да је подморница могла успешно да га пребаци у Јужну Америку. Поред тога, многи нацистички злочинци, попут Адолфа Ајхмана и Јозефа Менгелеа, заиста су побегли у Аргентину, што даје одређену подлогу за спекулације, али ниједан кредибилан документ не повезује Хитлера са сличним подухватом.
Декласификација аргентинских докумената могла би, ако ништа друго, расветлити размере уточишта које је ова земља пружала нацистичким бегунцима. Аргентина је током и после рата била позната по својој неутралности и наклоности према одређеним нацистичким идејама, а Перонова влада је отворено примала многе бивше нацисте. Међутим, без конкретних доказа, идеја да је Хитлер преживео и живео у Јужној Америци остаје у домену теорија завере, подстакнута фасцинацијом и недостатком коначног материјалног доказа о његовој смрти.
Додатне информације из доступних извора указују на то да је интересовање за Хитлерову судбину и даље живо, делом због популарне културе и медијских наратива. Документарци, књиге и серије попут „Лов на Хитлера“ (Hunting Hitler) допринели су популаризацији ових теорија, иако често без чврстих доказа. Недавни постови на платформи X такође показују да ова тема изазива поларизоване реакције – од оних који верују у могућност бекства до оних који је сматрају апсурдном. Иако декласификација докумената може донети нове увиде, историјска заједница остаје скептична, наглашавајући да су званични извори и даље најверодостојнији.
