Европски суд правде (CJEU) у Луксембургу пресудио је у среду да је Европска комисија (ЕК) погрешила одбивши да објави текстуалне поруке између председнице ЕК Урсуле фон дер Лајен и извршног директора компаније Pfizer Алберта Бурле, у случају који је у медијима назван „Фајзергејт“. Овај случај се односи на тајне преговоре о набавци вакцина против COVID-19, што је резултирало највећим уговором о куповини вакцина у историји Европске уније, вредним преко 20 милијарди евра.
Случај је покренула новинарка The New York Times-а Матина Стевис, која је захтевала увид у текстуалне поруке размењене између фон дер Лајен и Бурле у периоду од 1. јануара 2021. до 11. маја 2022. године. ЕК је одбила захтев, тврдећи да поруке нису доступне и да не спадају у категорију архивираних докумената. Након жалбе Стевис и NYT-а, CJEU је пресудио у њихову корист, закључивши да ЕК није пружила убедљиво објашњење за недоступност порука. Суд је истакао да није јасно да ли су поруке избрисане (мануелно или аутоматски) или је, можда, телефон председнице замењен. Суд је такође позвао ЕК да разјасни зашто није у могућности да обезбеди тражене документе, с обзиром на доказе који указују на њихово постојање.
Ова пресуда баца сенку на транспарентност Европске комисије и изазива питања о начину на који европски лидери воде преговоре иза затворених врата. Према извештајима медија као што је Politico, случај може имати далекосежне последице, укључујући утицај на други мандат Урсуле фон дер Лајен, који је почео 1. децембра 2024. године. Фон дер Лајен се већ суочава са критикама због централизације власти и слабљења еколошких политика, а „Фајзергејт“ додатно појачава политички притисак на њу.
У априлу 2021, The New York Times је објавио да су фон дер Лајен и Бурла водили директне преговоре, укључујући размену текстуалних порука, око набавке вакцина против COVID-19. Ови разговори довели су до уговора потписаног у мају 2021, којим је ЕУ наручила 1,8 милијарди доза вакцине компаније Pfizer – 900 милиона доза одмах, уз опцију за додатних 900 милиона у периоду 2022–2023. Овај уговор, процењен на преко 20 милијарди евра, био је кључан за европску стратегију вакцинације, али је изазвао контроверзе због недостатка транспарентности у процесу преговора.
ЕК је одбила да објави поруке, тврдећи да SMS комуникација не подлеже обавези архивирања према правилима ЕУ. Овај став изазвао је критике, јер је јавност тражила увид у садржај преговора који су довели до једног од највећих финансијских уговора у историји ЕУ. Европски омбудсман је још 2022. године критиковао ЕК због „лоше управе“ у овом случају, истичући да је одбијање објављивања порука у супротности са принципима транспарентности.
Осим судске пресуде, случај „Фајзергејт“ је под лупом Европске јавне тужилачке канцеларије (EPPO), која истражује процес набавке вакцина. Главна тужитељка Лаура Кевеши потврдила је у марту 2025. да су саслушани одређени званичници ЕК, али детаљи истраге нису јавно доступни. Ова истрага додатно појачава притисак на фон дер Лајен, која је као председница ЕК била одговорна за преговоре о вакцинама, али и за надзор над поштовањем закона, укључујући принципе транспарентности.
Раније је CJEU пресудио да ЕК није обезбедила довољан ниво транспарентности у вези са уговорима о куповини вакцина, што додатно компликује правну и политичку позицију Комисије. Критичари указују да је фон дер Лајен лично преузела водећу улогу у преговорима, заобилазећи стандардне процедуре, што је изазвало сумње у потенцијалне сукобе интереса.
ЕК је саопштила да ће пажљиво размотрити пресуду и одлучити о даљим корацима, укључујући могућност жалбе. Истовремено, Комисија је нагласила да је транспарентност приоритет за фон дер Лајен и институцију коју води. Међутим, овај случај је већ подстакао дебате о реформи начина на који се воде преговори на високом нивоу у ЕУ, као и о потреби строжих правила за чување и објављивање службене комуникације, укључујући текстуалне поруке.
Према изворима као што је Euractiv, случај је изазвао забринутост међу европским посланицима, посебно у Европском парламенту, где су неки посланици позвали на већу одговорност фон дер Лајен. Такође, постоје индикације да би ова афера могла утицати на поверење јавности у институције ЕУ, посебно у контексту критика на рачун управљања кризом током пандемије.
„Фајзергејт“ представља значајан изазов за Европску комисију и Урсулу фон дер Лајен, бацајући светло на питања транспарентности, одговорности и управљања унутар ЕУ. Пресуда CJEU-а наглашава потребу за јаснијим правилима о чувању службене комуникације и може имати дугорочне последице на начин на који се воде преговори о великим уговорима. Док ЕК разматра жалбу, случај остаје под будним оком јавности, медија и истражних тела, са потенцијалом да утиче на политичку будућност фон дер Лајен и репутацију Европске комисије.
