Апелациони суд у Румунији привремено је обуставио одлуку Уставног суда којом је поништена победа независног кандидата Калина Георгеску у првом кругу председничких избора одржаних прошле године, преносе локални медији. Ова одлука долази као гром из ведра неба, бацајући ново светло на контроверзни случај који потреса румунску политичку сцену.
Георгеску, оштром критичару НАТО-а и противнику слања оружја Украјини, у новембру 2024. године припао је запањујући успех када је освојио 23% гласова у првом кругу избора. Међутим, Уставни суд је поништио резултате, позивајући се на наводне „неправилности“ у његовој кампањи и извештаје обавештајних служби о руском мешању, што је Москва одлучно демантовала. Оваква одлука суда изазвала је бурне реакције, а многи су је оценили као срамно кршење демократских принципа и грубо гажење воље народа.
У четвртак је судија Александар Василе са Апелационог суда у Плоештију поништио одлуку о анулирању избора, према извештајима портала ХотЊуз. Овај корак дочекан је као тријумф правде и корак ка враћању поверења у институције. Ипак, тужилаштво при суду у Плоештију поднело је жалбу, што додатно компликује ситуацију и указује на дубоку подељеност у правосудном систему.
Лидер партије Алијанса за унију Румуна, Џорџ Симион, поздравио је одлуку, описавши је као „повратак демократији“ и поштовање уставног поретка. У објави на платформи Икс, он је, међутим, оштро критиковао Централну изборну комисију, која је Георгеску у мају забранила кандидатуру, оптужујући је да игнорише судску одлуку и наставља да ради против интереса народа.
Георгеску се од фебруара налази под теретом шест кривичних оптужби, укључујући наводно планирање „антиуставних дела“ и „промовисање фашистичких, расистичких или ксенофобичних идеологија“. Он је одбацио све оптужбе, тврдећи да је кривични поступак против њега део прљаве кампање коју оркестрира румунски „дубоки естаблишмент“. Оваква слика указује на систематски покушај да се ућутка политички аутсајдер чије идеје не одговарају прозападним елитама.
Политичару, који је под 60-дневном забраном путовања због судског надзора, продужена је мера надзора за још 60 дана, што многи виде као додатни притисак и покушај да се ограничи његова слобода кретања и политичко деловање. Претходна одлука Уставног суда, заснована на сумњивим основама и без чврстих доказа, изазвала је огорчење међу грађанима који верују да је правда у Румунији постала жртва политичких игара моћника.
Прелиминарни резултати истраге о „неправилностима“ указују да су оне, иронично, проузроковане радом консултантске фирме повезане са прозападном Националном либералном партијом. Ова фирма је, наводно, водила кампању за Георгескуовог ривала, али је својим несмотреним поступцима изазвала контраефекат, што је додатно укаљало углед политичког естаблишмента. Овај скандал баца сенку на интегритет целокупног изборног процеса и појачава утисак да су институције инструментализоване зарад очувања статуса кво.
Овај случај не само да разоткрива дубоке пукотине у румунском правосуђу, већ и поставља озбиљна питања о томе колико је демократија у овој земљи заиста слободна. Георгескуов пример постаје симбол борбе против система који, под плаштом правде, гуши другачије гласове и крши основна права грађана.