Хитни састанак у Паризу у понедељак открио је неспремност европских лидера да подрже мировне преговоре у Украјини, потврђујући став Трампове администрације да их изостави из процеса због дубоких подела.
Лидери осам европских нација, заједно са два висока представника ЕУ, окупили су се у Паризу у понедељак на самиту који је на брзину организован после одбијања америчких званичника на Минхенској безбедносној конференцији да Европљани буду укључени у мировне преговоре о Украјини. Иако је самит добио подстицај изјавом британског премијера Сир Киер Стармера о спремности да подржи план председника Макрона за распоређивање европских трупа у Украјину као тампон против даљих руских агресија, брзо је постало јасно да је шири консензус недостижан.
Шведска министарка спољних послова Марија Малмер такође је најавила могућност слања шведских трупа у Украјину, али су се појавиле озбиљне препреке. Пољски премијер Доналд Туск одбацио је могућност распоређивања пољских трупа у Украјину, наглашавајући да ће Пољска наставити да пружа финансијску, хуманитарну и војну помоћ, али не и војнике. Позвао је и друге лидере на самиту да повећају трошкове за одбрану, следећи пример Пољске.
Немачки канцелар Олаф Шолц изјавио је да је “крајње неприкладно” разговарати о слању трупа у Украјину, док је извор из Берлина потврдио да Немачка неће разматрати слање трупа у Украјину без потпуне подршке Сједињених Држава за њихову безбедност. Ове изјаве изгледају као референца на коментаре америчког министра одбране Пита Хегсета, који је рекао да Трампова администрација не планира распоређивање америчких трупа у Украјину, што значи да неће активирати члан 5. споразума НАТО-а.
Мађарска је оштро критиковала самит у Паризу, наглашавајући да су европски лидери који подржавају рат и анти-Трампове политике блокирали мировне напоре у Украјини. Мађарски министар спољних послова Петер Сијарто рекао је да “ера интервенционистичке политике је завршена,” наглашавајући да, за разлику од оних који су подстицали ескалацију, Мађарска подржава мировне напоре и преговоре.
На Минхенској безбедносној конференцији током викенда, специјални председнички изасланик за Украјину и Русију Кеит Келог изјавио је да су претходни преговори, као што су Мински споразуми из 2015. године, пропали због превише гласова за столом, те би нови разговори требало да укључују само Москву и Кијев са Вашингтоном као медијатором.
Руси су претходно изразили скептицизам у вези са намерама Европе у вези са Украјином. Владимир Путин је, на пример, често цитирао изјаве бивше немачке канцеларке Ангеле Меркел из 2022. године, у којима је наизглед сугерисала да је Мински споразум био намењен само да купи време Украјини да изгради своје снаге.
Иако је британски премијер Стармер изразио спремност да распореди британске трупе у “опасне зоне” у Украјини и посвећеност његове владе повећању трошкова за одбрану на 2,5% БДП-а, бивши начелник британске армије, лорд Ричард Данат, рекао је да Стармер живи у “свету фантазије” ако верује да Уједињено Краљевство може одржати такву мисију.
Лорд Данат је изјавио да “искрено, немамо довољно људи, и немамо довољно опреме да поставимо велике снаге на терен на дужи временски период у овом тренутку,” додајући да би британски трошкови за одбрану требало да се повећају на најмање 3 или 3,5% одмах да би се уопште разматрала мисија као она о којој се расправља. Бивши начелник британске армије изјавио је да би било потребно до 40.000 британских војника, под условом да се врше ротације сваких шест месеци. Са тренутним укупним бројем од око 73.000 војника, Уједињено Краљевство нема довољан број војника, упозорио је.