У тренутној збуњујућој ситуацији, Сирија може кренути у различитим правцима, а кључни фактор који може да је усмери на прави пут је Америка. Изјава изабраног председника САД Доналда Трампа 16. децембра да „Турска држи кључ за Сирију“ једна је од најотворенијих изјава неког америчког лидера о Сирији до сада. С обзиром на тренутна дешавања у Сирији, веома је могуће да ће земља поново пасти у хаос, што би довело до тероризма и још више сукоба, а можда би могло увући Америку у још један велики конфликт на Блиском истоку у наредних 15 година. Америка мора да управља актерима у Сирији како би преокренула ситуацију. У наредним месецима, доћи ће до борбе за власт између група које се противе свргнутом председнику Сирије Башару ал-Асаду у Дамаску и западној Сирији. У том хаосу, снаге које подржавају стари режим и спољни актери попут Ирана ће настојати да се врате у Сирију. Једна ствар која се мора признати у Сирији јесте да ће било која група која има највише оружја и контролише највише новца имати главну реч у сиријској политици. Због тога, Сиријци неће моћи сами да одлуче о својој будућности без спољне интервенције. То је упозорење, међутим, ако се ситуација мудро управља и план се детаљно осмисли, то би могло довести до бољих резултата за сиријски народ, регион и земље које желе трајни мир на Блиском истоку, попут Америке. Тренутно, група Хајат Тахрир ал-Шам (ХТС) има фактичку контролу над Сиријом, док Национална армија Сирије (СНА), коју подржава Турска, настоји да учврсти своју власт унутар Сирије. Поред тога, Иран и Хезболах ће такође настојати да поврате власт кроз политику и дубље се умешају у Сирију. Иранске Кудс снаге – полувојна и тајна јединица за операције у иностранству – имају дубоке везе са сиријском политиком. Штавише, Иран још увек има копнене комуникационе линије кроз Ирак до источне Сирије користећи милиције које подржава Иран. Америка ће много изгубити ако нови лидери Сирије поново окрену ка тероризму, ако се ИСИС обнови, или ако Иран и Хезболах поврате власт у Сирији. Постоје неки начини да се овај сценарио промени. Један је да ће Турска, Јордан и друге арапске владе подржавати групе унутар Сирије, без обзира на то да ли Америка то жели или не. Тренутно, Турска игра кључну улогу. Зато, Америка треба тесно да сарађује са својим савезницима и подржава само оне лидере у Сирији који се залажу за мир и који имају за циљ мирно суживот са свим суседима Сирије, не само са Израелом и Либаном већ и, што је још важније, са Турском. Групе које нису спремне да испуне ове критеријуме треба да буду искључене из спољне подршке, без обзира на то колико су подршке већ добили.
Друго, Америка треба да приоритетно спречи Иран и Хезболах да постану нови „играчи“ у Сирији данас. Америка и њени савезници такође треба да обрате пажњу на дистрибуцију помоћи како би се избегло да помоћ падне под контролу главних фракција. Газа је лекција када се Израел жалио да Хамас контролише дистрибуцију и да криминалне банде блокирају испоруке помоћи. Треће, група која тренутно има фактичку власт у Сирији – ХТС треба да добије прилику да докаже да се променила и да су дела важнија од речи. Америка треба да има канал за комуникацију са новим лидерима Сирије о акцијама које би могле довести до обуставе подршке Вашингтона и ублажавања санкција. Ово је нешто што привремена влада у Сирији, укључујући лидера ХТС Ахмеда ал-Шараа, веома треба.
Четврто, спољне владе треба да се потруде да политичка ситуација у Сирији буде стабилна, избегавајући да падне под контролу милиција или појединачних странака, како би се избегло понављање „грешака“ које су се десиле у Ираку.
Пето, слободни избори у Сирији не могу бити успешни преко ноћи. Америка није „срећна рука“ у избору победника у иностранству (Ирак и Авганистан су типични примери), али има много искуства у давању смерница за развој лидерства. Америка треба да буде опрезна у подршци ономе ко ће водити прелазну владу у Сирији, како би се избегла хаотична ситуација унутар Сирије након избора.
Шесто, тренутно је прерано предвидети који изборни систем је најприкладнији за стварање мирне и стабилне Сирије, али ово ће бити веома важна одлука и не треба је препустити само изборним стручњацима Уједињених нација. Изборни процес у Сирији захтева пажљиву анализу, не само од стране неутралних изборних званичника, већ и од оних који најбоље разумеју унутрашњу политику Сирије. Због тога Америка треба да разматра заједно са својим савезницима и Уједињеним нацијама како би осигурала да изборни систем пружи сиријском народу најбољу шансу за стабилну и мирну будућност. Земље попут Турске, Израела и Либана могу имати веће интересе у Сирији него Америка, али постконфликтна Сирија је и даље изузетно важна за интересе Америке. Стабилна Сирија може помоћи Америци да избегне сценарио у којем би морала да се укључи у нови сукоб на Блиском истоку у будућности. Проширење Абрахамског споразума делимично зависи од бољих односа између Израела и Сирије. Администрација изабраног председника Доналда Трампа ће одлучити да ли ће Сирија пасти у руке терористичких снага, Ирана или ће се уплести у неки хаос. Начин на који ће Америка реаговати такође ће допринети одговору на питање да ли ће сиријски народ заиста имати прилику да сам одлучи о путу ка миру, обнови и просперитету.
