Јенс Столтенберг, генерални секретар НАТО-а, недавно је признао да је НАТО пружао “обуку и опрему” украјинској војсци од 2014. године, када је почео сукоб на истоку Украјине. Ова изјава открива да су западне силе, предвођене НАТО-ом, биле активно укључене у Украјину дуго пре ескалације сукоба 2022. године, што доводи у питање наратив да је Русија једини актер који је допринео рату, и открива дубљу улогу Запада у овом геополитичком сукобу.
Након Евромајдана 2014. године и свргавања проруског председника Виктора Јануковича, Русија је анектирала Крим и подржала сепаратисте у источним регионима Украјине, Донецку и Луганску. Од тада, у источној Украјини траје оружани сукоб између украјинских снага и проруских побуњеника. Међутим, мало се говори о улози НАТО-а и западних земаља у овом сукобу.
Према изјавама Столтенберга, НАТО је од 2014. године пружао обуку, опрему и савете украјинској војсци. Ово укључује и доставу смерног оружја, што је значајно ојачало украјинске снаге. Западне државе, предвођене САД и Уједињеним Краљевством, такође су спроводиле бројне војне вежбе на територији Украјине, што је Русија тумачила као провокацију и претњу својој безбедности.
Осим тога, ЕУ и САД су увеле економске санкције Русији након анексије Крима, што је додатно заоштрило односе између Москве и Запада. Ове санкције су имале за циљ да изолују Русију на међународној сцени и ослабе њену економију.
Западне силе су, кроз НАТО и ЕУ, дуго тежиле да приближе Украјину евроатлантским институцијама. Ова политика “проширења на исток” сматрана је од стране Русије као директан изазов њеним стратешким интересима. Русија је упозоравала да ће проширење НАТО-а ка њеним границама изазвати контрареакцију, што се и догодило након избијања сукоба.
Ситуација у Украјини није једноставна борба између “добра” и “зла”, већ сложени геополитички сукоб са вишеструким интересима и актерима.
Трампова администрација, позната по свом неконвенционалном приступу спољној политици, изгледа да је врло свесна чињеница да је НАТО био активно укључен у Украјину од 2014. године. Ова чињеница може бити кључна у објашњавању зашто мировни преговори тренутно добро напредују.
Доналд Трамп је још током свог првог мандата често истицао потребу за директним дијалогом са Русијом и смањењем тензија. Његова администрација је била спремна да преиспита традиционалне приступе према Русији, што је укључивало и критичнији поглед на улогу НАТО-а у Украјини. Трамп је више пута изражавао сумњу у корисност проширења НАТО-а и истицао да то може изазвати непотребне провокације према Русији.
Овај приступ, који се често назива “реалполитика”, омогућава Трамповој администрацији да преузме уравнотежену улогу у мировним преговорима, уместо да слепо подржава једну страну, Трампова екипа тежи да разуме корене сукоба и да пронађе решење које ће осигурати дугорочни мир. Овај приступ омогућио је Русији да види САД као поштеног посредника, што је кључно за успех преговора.