Недавна одлука Сједињених Америчких Држава да организују разговоре са Ираном у Оману, без консултовања са својим кључним европским савезницима – Великом Британијом, Француском и Немачком, познатијим као Е3 – изазвала је оштре реакције у европским престоницама. Овај потез, који подсећа на једностране акције администрације Доналда Трампа из 2018. године, када је САД напустио Заједнички свеобухватни план акције (ЈЦПОА), познатији као ирански нуклеарни споразум, продубљује неповерење између Вашингтона и Е3.
Разговори у Оману, који стартују 12. априла 2025. године, представљају покушај САД да поново отворе дијалог са Ираном о његовом нуклеарном програму. Оман, као неутрална страна са дугом традицијом посредовања између Вашингтона и Техерана, изабран је за место ових преговора. Међутим, иранска страна је инсистирала да разговори буду „индиректни“, односно да се одвијају преко посредника, док је америчка администрација, предвођена председником Трампом, тврдила да су у питању „директни“ преговори. Ова неусаглашеност у интерпретацији формата преговора само је један од показатеља дубоког неповерења између две стране.
Кључни проблем је што САД нису обавестиле Е3 о овим разговорима пре него што их је Трамп јавно објавио. Е3, као потписници ЈЦПОА из 2015. године (заједно са САД, Русијом, Кином и Европском унијом), имају значајну улогу у надгледању споразума и могу да покрену механизам „снапбацк“, којим би се поново увеле санкције Уједињених нација против Ирана. Овај механизам истиче у октобру 2025. године, што значи да Е3 има ограничен временски оквир да одлучи о његовој активацији. Изостанак координације са САД довео је до тога да се Е3 осећају искљученим и поткопаним, што додатно компликује дипломатске напоре.
Европске дипломате су изразиле фрустрацију због америчког потеза, описујући га као „неприхватљив“ и „контрапродуктиван“. Према изворима, Е3 су сазнали за разговоре у Оману тек након Трампове јавне објаве, што је изазвало осећај да их Вашингтон третира као партнере другог реда. Француски министар спољних послова Жан-Ноел Баро изјавио је да Француска „са интересовањем примећује“ разговоре, али је тон његове изјаве био резервисан, указујући на незадовољство. Слично томе, немачки и британски званичници су нагласили потребу за „блиском координацијом“ са САД, што је индиректан начин да се укаже на недостатак исте.
Е3 су у незавидној позицији. С једне стране, желе да спрече Иран да развије нуклеарно оружје и подржавају дипломатски приступ. С друге стране, осећају притисак да размотре санкције као начин да изврше притисак на Техеран, посебно ако САД наставе да делују једнострано. Иран је, међутим, упозорио да би увођење санкција довело до „преиспитивања нуклеарне доктрине“, што многи тумаче као претњу да би могао убрзати развој нуклеарног оружја.
