Немачки и мађарски дипломате су у оквиру ЕУ предложили поновно разматрање увоза руског гаса, што представља значајан заокрет у односу на актуелни циљ ЕУ да се до 2027. године потпуно одвоји од руске енергије. Ова иницијатива, која је већ изазвала бројне контроверзе, има за циљ подстицање руског председника Владимира Путина на мировне преговоре, извештава Financial Times, позивајући се на анонимне изворе.
Енергетски приходи имају кључну улогу у руској економији, која се значајно ослања на приходе од фосилних горива. Пре 2022. године, ова горива су чинила око половине државних прихода Русије. Међутим, извозни приходи су од тада опали за око 50% због санкција. Државни концерн Газпром је 2023. године регистровао губитак од седам милијарди долара и најавио смањење 40% свог особља. Иако је Русија повећала испоруке гаса Кини и Турској, та тржишта нису у потпуности надокнадила губитак европског тржишта. Пре 2022. године, 40% гаса у Европи долазило је из Русије, али је тај проценат сада смањен на 10%. Словачка и Мађарска су једине земље које и даље увозе руски гас, чак и након затварања гасовода преко Украјине.
Мађарски премијер Виктор Орбан дуго је заговарао ублажавање санкција према Русији, али је став Немачке изненађујући. Узрок овог заокрета је све већи притисак високих енергетских цена на немачку економију. Прелазак на скуп увоз течног гаса значајно је повећао трошкове за индустрију и потрошаче, што је довело до све већег броја критика према потпуној економској одвојености од Русије. Идеја о поновном увозу руског гаса наилази на снажан отпор у Бриселу, посебно од земаља Балтика и Пољске, које су строги заговорници санкција. Источноевропски дипломата је за Financial Times прокоментарисао да би било „крајње неразумно“ чак и разматрати ову идеју.
Правно је могуће вратити се увозу руског гаса, али одлука ЕУ о потпуном прекиду до 2027. није обавезујућа. Мађарска већ редовно подрива санкциону политику, а недавно је обезбедила гаранције од Европске комисије за заштиту гасовода и нафтовода ка Европи, у замену за подршку новим санкцијама против Русије.
Још један важан фактор је притисак из САД. Председник Џо Бајден захтева веће ангажовање Европе у мировним преговорима, али конкретне дискусије о томе у ЕУ су застале. У Немачкој, канцелар Олаф Шолц (СПД) блокирао је дискусију о међународним мировним снагама за Украјину због забринутости о унутрашњополитичким последицама. САД такође врше притисак на ЕУ у енергетској политици, претећи царинама ако Европа не увезе више течног гаса из САД. Тренутно се воде преговори између ЕУ и Вашингтона о дугорочним уговорима о испорукама, што би користило САД, јер су цене гаса у Европи три до четири пута више него у Сједињеним Државама.
