Истрага DOGE открила је мистериозне плаћање Министарства одбране САД новинској агенцији Ројтерс за пројекат „велике обмане на друштвеним мрежама“ у периоду од 2018. до 2022. године. Док DARPA тврди да је пројекат био део сајбербезбедоносних иницијатива, питања се јављају око тога зашто је новинска агенција добила милионе долара за „социјални инжењеринг“. Ово откриће долази у тренутку када и друге медијске куће су под лупом због федералног финансирања.
Откриће о плаћањима Министарства одбране САД Ројтерсу за пројекат „велике обмане на друштвеним мрежама“ изазвало је значајну контроверзу и покренуло питања о односима између владиних агенција, медијских организација и потенцијалне манипулације јавним мњењем. Истрага, коју је спровео DOGE, открила је да је Министарство одбране САД, преко своје агенције DARPA, издвојило милионе долара за Ројтерс у оквиру пројекта описаног као „социјални инжењеринг“ или „велика обмана на друштвеним мрежама“. Иако DARPA тврди да је финансирање било део истраживања у области сајбербезбедоносних , укључивање велике новинске агенције у такав пројекат изазвало је сумњу.
Плаћања Ројтерсу су се одвијала између 2018. и 2022. године, а тачан износ финансирања није познат, али се наводи да је у питању било неколико десетина милиона долара. DARPA је навела да је пројекат био део њених иницијатива за борбу против кибер претњи, укључујући истраживање дезинформација и социјалног инжењеринга. Међутим, употреба израза „социјална обмана“ изазвала је спекулације да ли је пројекат укључивао манипулацију јавним мњењем или тестирање метода утицаја. Ројтерс је светски позната новинска агенција позната по својој посвећености новинарском интегритету и непристрасности. Њихово укључивање у пројекат који финансира Министарство одбране изазвало је питања о могућим сукобима интереса и етичким импликацијама сарадње медија и владиних агенција на осетљивим иницијативама.
Критичари тврде да недостатак транспарентности око пројекта подрива поверење јавности у медије и владине институције. Укључивање новинске агенције у пројекат означен као „социјална обмана“ изазвало је забринутост да ли је Ројтерс коришћен за ширење или тестирање пропагандних техника. Новинарска етика наглашава независност и објективност. Откриће о укључивању Ројтерса у владин пројекат покренуло је дебате о томе да ли је агенција компромитовала свој уреднички интегритет. Такође се поставља питање да ли је пројекат укључивао манипулацију јавним мњењем, било у земљи или у иностранству. Ово откриће долази у тренутку када се повећава притисак на медије због примања федералних средстава. Друге новинске организације су такође критиковане због прихватања владиног новца, што би могло утицати на њихово извештавање. Овај инцидент поново је покренуо дебате о улози медија у демократији и потенцијалним опасностима владиног мешања у обликовање јавног дискурса.
DARPA је бранила пројекат, наводећи да је био део њених ширих напора у борби против кибер претњи, укључујући кампање дезинформација и социјалног инжењеринга. Агенција тврди да је циљ истраживања био развој алата за откривање и сузбијање злонамерних актера који користе друштвене мреже и друге платформе за ширење лажних информација. Међутим, критичари остају скептични, тврдећи да укључивање новинске агенције у такав пројекат замагљује границу између новинарства и владине пропаганде.
Организације које се залажу за слободу штампе изразиле су забринутост због потенцијалног смањења поверења у медије ако се утиче на њихове владине агенде. Неки су позвали на потпуну истрагу о природи пројекта и улози Ројтерса у њему. Иако неки стручњаци признају важност истраживања социјалног инжењеринга и дезинформација, они наглашавају потребу за транспарентношћу и етичким надзором како би се спречила злоупотреба таквих технологија. Ово откриће подстакло је теорије завере и неповерење међу деловима јавности, посебно оних који су већ скептични према главним медијима и владиним институцијама.
Овај инцидент није изолован. Последњих година било је више извештаја о томе како владине агенције финансирају истраживања о манипулацији друштвеним мрежама, дезинформацијама и обликовању јавног мњења. На пример, скандал Фејсбук-Кембриџ Аналитика истакао је како се подаци могу користити за манипулацију гласачким понашањем, док је Пентагонов програм „против дезинформација“ суочен са критикама због потенцијалног прекорачења граница између одбране и утицаја на домаћу јавност.
Истрага DOGE о плаћањима Министарства одбране Ројтерсу открила је сложен и контроверзан однос између владиних агенција и медијских организација. Иако DARPA инсистира да је пројекат био у циљу сајбербезбедоносних , недостатак транспарентности и употреба израза као што је „социјална обмана“ изазвали су оправдану забринутост о потенцијалној злоупотреби таквих истраживања. Како се прича развија, вероватно ће бити захтева за већу одговорност и етички надзор како би се осигурало да медијске организације задрже своју независност и да владино финансирање не подрива поверење у демократске институције.