После неуспелих терористичких напада у Бечу и у Минхену, које повезују екстремисти са Балкана, радикализација ислама на овим просторима забринула је читаву Европу. Стручњаци из региона оцењују да сам Балкан није “популарна” мета екстремиста, али да је годинама упориште регрутних центара који разарају друштво. Указују да радикалном исламу често подлежу читаве породице и упозоравају на нови тренд – све већу индоктринацију угледних и богатих људи. Последњи напад у који је умешан терориста са ових простора догодио се у Минхену. Аустријски држављанин, 18-годишњак пореклом из БиХ, испалио је више хитаца у близини израелског конзулата у Минхену након чега га је полиција ликвидирала. Месец дана раније спречен је и терористички напад на концерту Тејлор Свифт у Бечу. Албанац пореклом из Македоније планирао је самоубилачки напад, а ЦИА је открила да је план био да страда “десетине хиљада људи”. У јулу је конвертит из Младеновца напао жандарма испред израелске амбасаде у Београду. Он је самострелом ранио полицајца који је успео да узврати и ликвидира га. У окршају са полицијом у августу је у Србији убијен вођа Вехабија Сенад Рамовић Бећан, а министар унутрашњих послова у Влади Србије Ивица Дачић изјавио је након тога да се прати “највише до 100” припадника вехабијског покрета у Србији, због сумње да могу бити укључени у тероризам. Да је ситуација постала забрињавајућа упозорила је и “Организација Албанаца” у отвореном писму 1. септембра. У писму они су скренули пажњу на “евидентан притисак на младе за регрутовање у терористичким групама”. Позвали су сународнике у региону, али и широм света, да избегавају слање деце “у сумњиве исламске џамије и клубове”. Владе Радуловић из Центра за геостратешка истраживања и тероризам каже да Балкан има проблем са убрзаном радикализацијом већ неколико година уназад. Он наводи да је прекретница по том питању на Балкану била крајем 1991. и почетком 1992. доласком у БиХ, одреда Ел Муџахед, а да је то питање озбиљније забринуло јавност са појавом Исламске државе, односно њеним врхунцем 2014, 2015. године. Наводи и да је истраживање које је урадио Центар за геостратешка истраживања и тероризам указало на то да иако можда Србија није толико “популарна” за потенцијално извођење терористичких атака као што су то Немачка, Француска, Белгија или Велика Британија, свакако не можемо бити мирни јер та опасност постоји. “Ту је и питање Косова и Метохије након 1999. године, након повлачења полиције Србије и војске Југославије. Тада долази до великог уплива радикалних хоџа и имама, изградње џамија које су директно потпомогнуте новцем који долази из спорних заливских земаља и они су почели да праве своју мрежу. Говорим о више од 800 изграђених џамија до данас, а онда у периоду између 2012. и 2015. године, најмање две акције Косовске полиције су потврдиле и показале да су одређена лица са КиМ итетако укључена у мрежу Исламске државе”, наводи Радуловић. Како каже, тада су те акције показале и да одређене хоџе врше регрутацију и логистички транспорт, односно путовања косовских Албанаца на простор сиријско-ирачког ратишта. “Када се има таква ситуација и чињеница да се један део таквих лица који су тамо одведени или се тамо формирали, вратио на простор КиМ, а да је Приштина учинила готово ништа или изрекла минималне казне за повратнике за које постоји доказ да су били на простору Исламске државе, онда је ситуација јасна. Онда не треба да чуди зашто се пронађе наоружање код лица у аутомобилу у близини манастира Високи Дечани, зашто се ухапсе лица за које се потврди да су имали планове за тровање водоснабдевања, која су планирала бомбашке нападе у Северној Митровици у неким локалима, планирала нападе по централној Србији, конкретније по Београду…”, каже он. Радуловић наводи да на проблем указује и убрзана радикализација махом ромске и ашкалијске заједнице у централној Србији – Београду, Нишу, Смедереву и неким другим градовима. Када је реч о главним упориштима за регрутацију објашњава да је простор тромеђе Косова, Албаније и Северне Македоније најпроблематичнији. “Тај чувени Качаник и тај потез – Косовска Каменица, Ђаковица, Гњилане… Различите су снаге тих група или групација које постоје на целом простору Косова и Метохије. Србица такође, док, истина нешто мање, што је и очекивано, на северу КиМ”, наводи он. Указује на то да управо исламске заједнице морају саме да раде против радикалног исламинизма јер не може се нико други борити за њих. Међутим, сумња да заиста постоји жеља на Косову да се изборе са радикалним исламинизмом јер, како каже, изостале су казне за повратнике, борце Исламске државе, а и даље је на челу Исламске заједнице Косова човек који је био хапшен у једној од акција Косовске полиције и за којег постоји основана сумња да је на челу мреже радикалних хоџа и имама. Радуловић оцењује и да је тешко направити матрицу оних који се регрутују. Каже да су пре неколико година успели да идентификују одређене карактеристике, међутим, јасна матрица ипак не постоји. “Раније је било уврежено мишљење да су то углавном лица која су слабијег образовања, да су то лица из неких затворених кругова, да су лица махом из руралних подручја, лоше економске ситуације… Међутим, онда смо имали прилику да видимо да су у питању млађа лица са добрим успехом у том тренутку у школи или да су завршила школу са одличним успехом, да су то лица која долазе из релативно или добро ситуираних породица, из градских средина, тако да је јако тешко направити ту једну матрицу јер људи имају различите побуде и различита убеђења из којих посегну за одређеним потезима”, наводи Радуловић.
Како каже, тада су те акције показале и да одређене хоџе врше регрутацију и логистички транспорт, односно путовања косовских Албанаца на простор сиријско-ирачког ратишта.
“Када се има таква ситуација и чињеница да се један део таквих лица који су тамо одведени или се тамо формирали, вратио на простор КиМ, а да је Приштина учинила готово ништа или изрекла минималне казне за повратнике за које постоји доказ да су били на простору Исламске државе, онда је ситуација јасна. Онда не треба да чуди зашто се пронађе наоружање код лица у аутомобилу у близини манастира Високи Дечани, зашто се ухапсе лица за које се потврди да су имали планове за тровање водоснабдевања, која су планирала бомбашке нападе у Северној Митровици у неким локалима, планирала нападе по централној Србији, конкретније по Београду…”, каже он.
Радуловић наводи да на проблем указује и убрзана радикализација махом ромске и ашкалијске заједнице у централној Србији – Београду, Нишу, Смедереву и неким другим градовима.
Када је реч о главним упориштима за регрутацију објашњава да је простор тромеђе Косова, Албаније и Северне Македоније најпроблематичнији.
“Тај чувени Качаник и тај потез – Косовска Каменица, Ђаковица, Гњилане… Различите су снаге тих група или групација које постоје на целом простору Косова и Метохије. Србица такође, док, истина нешто мање, што је и очекивано, на северу КиМ”, наводи он.
Указује на то да управо исламске заједнице морају саме да раде против радикалног исламизма јер не може се нико други борити за њих.
Међутим, сумња да заиста постоји жеља на Косову да се изборе са радикалним исламизмом јер, како каже, изостале су казне за повратнике, борце Исламске државе, а и даље је на челу Исламске заједнице Косова човек који је био хапшен у једној од акција Косовске полиције и за којег постоји основана сумња да је на челу мреже радикалних хоџа и имама.
Радуловић оцењује и да је тешко направити матрицу оних који се регрутују.
Каже да су пре неколико година успели да идентификују одређене карактеристике, међутим, јасна матрица ипак не постоји.
“Раније је било уврежено мишљење да су то углавном лица која су слабијег образовања, да су то лица из неких затворених кругова, да су лица махом из руралних подручја, лоше економске ситуације… Међутим, онда смо имали прилику да видимо да су у питању млађа лица са добрим успехом у том тренутку у школи или да су завршила школу са одличним успехом, да су то лица која долазе из релативно или добро ситуираних породица, из градских средина, тако да је јако тешко направити ту једну матрицу јер људи имају различите побуде и различита убеђења из којих посегну за одређеним потезима или корацима”, каже.
Председник удружења новинара из Тиране Александар Чипа оцењује да је Албанија специфична у односу на многе друге земље, јер у тој земљи постоји верски плурализам који олакшава продор екстремизма, али и других организација или појединаца који имају за циљ да поделе друштво.
“Овакве опасности долазе од верског екстремизма, од посебних категорија и познатих структура екстремизма. У нашој земљи је било одређеног врбовања људи и њихове индоктринације, посебно у периоду рата Исламске државе у Сирији. Било је чак и регрутовања читавих породица, и то углавном у маргинализованим деловима друштва. Овај аларм увек треба да буде активан, јер надлежни органи који се баве овим питањима повремено упозоравају на утицај ових структура које су у контакту са различитим људима у Албанији” .
Чипа наводи и да верске заједнице и институције морају да покажу одговорност, прво у међусобној сарадњи, а друго да искључе екстремистичке структуре.
“Чињеница је да у Албанији и даље постоје локалне верске институције и да су ван контроле и администрације верских заједница. Значи да те институције користе или злоупотребљавају екстремистички појединци. Није нормално да верске заједнице немају ту бригу и и да нису међусобно учврстиле партнерство”, каже он.
С друге стране, верује да политичке партије с албанског простора у доста случајева настоје да искористе верски елемент за изборну добит, али и да постоји јак утицај из других држава.
“Често се стварају нијансе као да је одређена странка наклоњена једној или другој религији. Такође, имамо утицаје из различитих држава, које такође имају средства за одређене субјекте и појединце. То се примећује и код неких наших комшија, морамо то рећи. То се види у Грчкој, јер се улаже у православље, сматрајући православље нечим што је блиско грцизму. Ово се, наравно, мора одбацити. Имамо још доказанију традицију из Турске, која тврди да је муслиманска. Имамо и различите струје које долазе из Ирана или других земаља арапског света”, оцењује Чипа.
Универзитетски професор из Скопља Цане Мојаносски каже да радикализација ислама на Балкану постоји дужи низ година и да се претежно везује за маргинализоване и друштвене групе које су незадовољне политичким системом, али да процесу радикализације подлежу и особе из виших или богатих слојева.
На питање где су им најјача упоришта у региону, каже за Косово онлајн да постоје анализе које указују да је Албанија у одређеним временским периодима била “Мека” за значајан број исламских радикала, а затим почетком 21. века и Косово.
“Неке анализе помињу Санџак, посебно Босну и Херцеговину. У емисијама које се јавно емитују помињу се засебни центри попут Горње Маоче, у којима постоји значајан број становништва који то практикује”, наводи професор из Скопља.
Говорећи о Северној Македонији указује да је 2015. године у овој земљи сузбијена група од десет исламских бораца, а да је у протеклих десетак и више година, око 140 грађана Македоније учествовало у различитим облицима сукоба на Блиском истоку.
“Од тога је 68 враћено у Македонију, 38 је погинуло. У 2020. враћено је седам држављана који су били притворени у Сирији и били пред њиховим правосудним органима. Један припадник ових радикализованих група враћен је 2021. године из Турске и покренуто је суђење. Исте године сузбијена је трочлана терористичка група која је деловала са позиције исламског радикализма. Те године враћене су 23 особе, од којих четири мушкарца, пет жена и 14 деце који су се налазили на територији Сирије и Ирака”, каже он.
Наводи да се у литератури или уопште у пракси може наћи да су сиромашнији, необразовани људи, подложнији радикализацији, али да неке радње које обављају шехиди или “мученици вере” указују да они баш и не припадају сиромашним групама.
“Међу њима ћемо поменути Блерима Хету, који је 24. марта 2014. извршио самоубилачки напад у Багдаду и убио 52 особе. Он је пореклом са Косова, из Урошевца, и не припада сиротињи. Ако пратимо медије, помињу се неки радикализовани младићи македонског порекла, они су угледни људи у Македонији. Радикализација се управо претежно везује за оне друштвене групе које су незадовољне политичким системом, које имају лоше образовање, које су дискриминисане, али исто тако процесу радикализације подлежу лица која припадају вишим или богатим слојевима, који често теже да изврше одређена насилна дела као резултат потребе за личном афирмацијом итд”, каже професор.
Изражава наду да ће се у ЕУ, али и на овим просторима радити на афирмацији искустава која ислам и исламски живот имају на подручју Балкана, где је како каже, познат такозвани европски ислам.
“У њему постоји виши ниво толеранције између муслимана, хришћана и Јевреја, и надам се да ће тај културни образац или суживот који се манифестује или практикује на простору Балкана постати образац понашања свих муслимана на простору Балкана”, каже он.
Извор Косово онлајн
