Традиционални однос између САД-а и Уједињеног Краљевства могао би ускоро да се промени, јер предстојећи избори отварају два различита сценарија за њихов однос. То је оцена у најновијем извештају Центра за стратешке и међународне студије (CSIS) – независног истраживачког института са седиштем у Вашингтону, о будућности два блиска савезника, САД-а и Уједињеног Краљевства, након трке за највишу позицију власти 5. новембра.
Према CSIS-у, односи између САД-а и Уједињеног Краљевства одувек су били јаки и стабилни, без обзира на то ко је на челу Беле куће или Даунинг стрита. Велика Британија је истовремено водећа сила са стратешком визијом и најближи савезник Америке. Успостављање заједничке агенде са Лондоном требало би да буде приоритет у првих 100 дана мандата Камале Харис или Доналда Трампа.
Резултат избора у САД-у могао би значајно да утиче на посебан однос између САД-а и Уједињеног Краљевства. Лондон није само блиски савезник Вашингтона, већ и члан Савета безбедности УН и Г7, поседује нуклеарно наоружање, војску, интернет системе и напредну науку.
Према истраживању CSIS-а, од 2014. године Уједињено Краљевство је обучило хиљаде војника за Украјину. Нарочито од када је Русија покренула своју специјалну војну кампању, Велика Британија је увек била европски лидер у пружању помоћи Украјини, укључујући и испоруку главних борбених тенкова и далекометних ракета Кијеву. Поред тога, Лондон је сарађивао са САД у одговору на нападе Хута у Црвеном мору, учествовао у иницијативи AUKUS, обезбеђивао нуклеарне подморнице за Аустралију и развијао многе напредне технологије.
Извештај CSIS-а указује на то да традиционални однос између САД-а и Уједињеног Краљевства остаје снажан без обзира на то ко је на власти, као што је бивши премијер Тони Блер одржавао добре односе и са председником Билом Клинтоном и са Џорџом В. Бушом. Међутим, резултат предстојећих избора могао би да отвори два веома различита пута за тај однос.
Ако бивши председник Доналд Трамп победи, САД и Уједињено Краљевство ће имати лидере са супротних крајева политичког спектра. Ово би представљало веома другачију ситуацију у односу на Трампов први мандат, када је Уједињено Краљевство имало конзервативне лидере који су подржавали Брегзит, нешто што је бивши председник САД снажно подржавао. Поред тога, премијер Борис Џонсон и његов популистички политички стил помогли су Лондону да одржи ближе везе са Вашингтоном него многе друге европске савезнице.
CSIS такође потврђује да ће, под руководством новог премијера Кира Стармера, Уједињено Краљевство бити суочено са многим притисцима изнутра и споља. С једне стране, спољна политика Лондона мора увек да одржава посебан однос са САД-ом. Нови британски министар спољних послова Дејвид Лами потврдио је да Лондон „не сме заборавити да су САД увек најважнији савезник, без обзира ко је на власти у Белој кући“. Међутим, господин Трамп и даље није широко популаран у Уједињеном Краљевству, посебно међу присталицама Лабуристичке партије.
Ако потпредседница Камала Харис победи, посебни однос имаће шансу да се обнови. Након Брегзита, Вашингтон више не цени однос између САД-а и Уједињеног Краљевства толико високо, посебно како утицај Лондона у Европи слаби. Али, са Стармером и Харис који деле исту политичку позадину, две земље би могле имати прилику да обнове улогу и блискост овог односа.
Британска спољна политика под владајућом Лабуристичком партијом укључује „Британија поново повезана” и „Прогресивни реализам” (Progressive Realism), што се чини као компатибилно са администрацијом Харис. Лабуристичка партија такође ради на обнови односа са Европском унијом (ЕУ), нешто што Харис снажно подржава.
Нови станар Беле куће, без обзира на партију, требало би да подржи јаче односе између Уједињеног Краљевства и Европе, према CSIS-у. Овај потез додатно би ојачао спољну политику САД у такмичењу са Кином, као и промовисао јединствен став Европе према Пекингу.
Пакт о безбедности између Уједињеног Краљевства и ЕУ додатно би продубио сарадњу у индустрији безбедности и одбране, стварајући „европски стуб” у оквиру НАТО-а ради супротстављања Русији и смањења војне зависности Европе од САД. Поред тога, Вашингтон је изгубио своју традиционалну везу са Европом након Брегзита, па би обнављање добрих односа са Европом од стране премијера Стармера изван ЕУ било предност за оба председничка кандидата.
Поред тога, Уједињено Краљевство није успело да постигне напредак у преговорима о новом споразуму о слободној трговини током првог мандата бившег председника Доналда Трампа. Даље, актуелна администрација председника Џоа Бајдена није уложила напор у преговоре о новом трговинском споразуму, ни са владом ни са ЕУ. Конгрес је скептичан у погледу трговинских споразума са Лондоном.
Није јасно да ли ће администрација Харис имати сличан приступ, али нова лабуристичка влада била би идеалан партнер за преговоре о новом трговинском споразуму усредсређеном на зелену економију. Ако САД не успеју да постигну трговински споразум са Уједињеним Краљевством, Вашингтону ће бити тешко да постигне споразум са било којом другом земљом.
Поред тога, у области климе и зелене енергије, агенде два кандидата – Камале Харис и Доналда Трампа – имају значајне разлике. CSIS сматра да би госпођа Харис требало барем да „регрутује” Уједињено Краљевство као кључног савезника у зеленој транзицији, јер би „Алијанса за чисту енергију” Лондона омогућила Вашингтону нове облике за праћење дипломатских путева напредне климатске политике.
Однос САД-а и Уједињеног Краљевства можда је довољно јак да издржи сваку олују. Међутим, администрација Харис могла би да омогући много глаткији однос него администрација Трампа.
На крају, без обзира на то ко буде у Белој кући, однос САД-а и Уједињеног Краљевства остаће снажан стуб спољне политике обе земље. Али овог пута, различите политичке оријентације двојице лидера могле би довести до раздвајања путева. Очекује се да ће администрација Харис обновити ближе везе, не само са Лондоном, већ и са остатком Европе, чиме би се ојачао снажнији западни савез у суочавању са глобалним изазовима, нарочито из Кине и Русије.
Супротно томе, други мандат Трампа могао би да постави однос између Вашингтона и Лондона на нови курс, фокусирајући се на билатерална питања, а не на мултилатералне односе. У сваком случају, ова два блиска савезника ће требати флексибилност и креативност како би прилагодили и унапредили снагу свог традиционалног односа, настављајући да буду међусобно поуздани стратешки партнери у контексту света који се непрестано мења.
