Владимир Путин истовремено врши притисак на више жаришта сукоба, не дајући јасан одговор на предлог о привременом примирју у Украјини. Кремљ је за сада одбио ову иницијативу, што ствара неизвесност у односима са Вашингтоном и утиче на Зеленскову одлуку о потенцијалном заустављању борби ради наставка преговора. Док су се из Москве шириле гласине да ће Путин у потпуности одбацити предлог, он је на конференцији за медије изјавио да је идеја примирја у принципу прихватљива, али да је потребно размотрити нека кључна питања. Такође је нагласио важност разговора са америчким званичницима, укључујући и председника Трампа. Ово указује на пет основних тачака руског става.
Украјина и НАТО
Москва инсистира да Кијев не сме постати чланица НАТО-а, јер би то угрозило руску безбедност. Кремљ подсећа на ранија обећања о неширењу НАТО-а на исток и предлаже да Украјина остане неутрална, слично Аустрији или Финској током Хладног рата. Украјина, са друге стране, и даље сматра да је чланство у НАТО-у кључно за њену сигурност, уз подршку Запада. Ако би се формално потврдила неутралност Украјине, то би Москва сматрала великим дипломатским успехом.
Статус територија
Русија тражи међународно признање анексије Крима, Доњецка, Луханска, Запорошја и Херсона, које сматра делом своје територије. Док је Москва ове области укључила у свој званични састав након референдума које међународна заједница не признаје, Украјина категорично одбија било какве територијалне уступке. Запад је до сада подржавао украјински став, али било каква промена у овом погледу могла би извршити притисак на Зеленског да размотри компромис.
Контрола примирја
Путин захтева јасна правила о томе ко ће бити одговоран за спровођење и надгледање прекида ватре дуж фронта који се протеже на 2.000 километара. Русија жели гаранције да Украјина неће искористити примирје за додатно наоружавање и мобилизацију. Поред тога, Москва предлаже стварање „безбедносне зоне“ дуж границе, што би могло значити покушај даље територијалне контроле.
Обустава украјинске мобилизације
Москва страхује да би Кијев могао да искористи прекид ватре за јачање својих трупа новим регрутима и војном техником. Посебно је забринутост усмерена ка Курској области, која је прошле године била мета украјинских офанзива и коју Кијев види као стратешку тачку. Путин је изразио сумњу у украјинске намере, питајући да ли би се украјинске трупе заиста повукле или би наставиле војне активности након прекида ватре.
Дугорочни мировни споразум
Према Кремљу, привремени прекид ватре није довољан, јер не решава основне узроке конфликта. Саветник руског председника за спољну политику, Јуриј Ушаков, изјавио је да амерички предлог примирја не узима у обзир руске интересе и да захтева додатне измене.
Москва одбацује идеју о размештању западних мировних снага у Украјини, док неке европске земље, попут Велике Британије и Француске, разматрају такву опцију. Кремљ остаје на чврстим позицијама у преговорима, истичући да сваки споразум мора узети у обзир руска безбедносна питања и њене територијалне захтеве.
