Излазак Немачке из Европске уније, повратак немачке марке као националне валуте, иступање из Париског споразума о климатским променама, као и укидање санкција против Русије, ограничавање абортуса и обнављање рада оштећеног гасовода Северни ток. Са оваквим програмом, десничарско-екстремистичка Алтернатива за Немачку (AfD), која је тренутно друга најјача странка у земљи, жели да изађе на превремене изборе.
„Излазак Немачке из Европске уније и оснивање нове европске заједнице сматрамо неопходним“, цитирају немачки медији из 85-страничног документа AfD.
Ради се о предлогу њиховог изборног програма који још мора бити одобрен на страначком конгресу у јануару следеће године. Ако буде усвојен, AfD би са овим радикалним захтевима тражила гласове бирача на парламентарним изборима 23. фебруара 2025. године.
Идеја да Немачка следи Велику Британију, која је изашла из ЕУ у јануару 2020. године, није нова. AfD се овом темом бавила и раније, често говорећи о неопходности организованог „распуштања“ Уније.
Међутим, у фебруару ове године, копредседник странке Тино Хрупала изјавио је да је за излазак Немачке из ЕУ, такозвани „дегзит“, већ касно. „Европска супердржава“, како називају Унију, наводно се треба само реформисати.
Такав став крајње десничарска странка заузела је и у јуну пред изборе за Европски парламент. У кампањи су се ограничили на оштре критике, али планове за напуштање ЕУ нису помињали. Утолико је изненађујуће што руководство сада поново истиче ову тему.
Тренутну Унију AfD жели да замени новом „Европом домовина“, мислећи на економску и интересну заједницу попут „савеза суверених држава“. Зато предлажу да Немци о томе одлуче на референдуму.
AfD не провоцира само са дегзитом. Противи се и јединственој европској валути, иако схвата да поновно увођење немачке марке неће проћи без проблема. Ипак, инсистирају да је то увек боље од останка у еврозони. Чак не искључују могућност да се истовремено користе обе валуте – и марка и евро.
AfD у програму критикује и еколошку политику Брисела и Берлина. Планира иступање из Париског споразума о климатским променама, јер не види разлог за ограничавање употребе фосилних горива. Сумња у климатске промене, тврдећи да су се дешавале у сваком добу.
„То је комплексна појава, узрокована многим факторима. Питање како на то утиче људска активност научно није разјашњено“, образлаже AfD свој отпор „зеленој политици“.
Што се тиче става према Русији и рату у Украјини, у програму AfD-а нема осуде агресије Москве. Напротив, залаже се за укидање економских санкција против Русије.
Украјина би, по мишљењу странке, требало да постане неутрална држава изван ЕУ и НАТО-а. За сваки случај, међутим, треба ојачати и немачку војску. AfD такође предлаже да се поправе гасоводи Северног тока, који су оштећени у експлозијама 2022. године, и обнови снабдевање Немачке гасом.
Изборни програм странке бави се и мигрантима. Предлаже јачање контрола на границама и већи нагласак на одбијању имиграната, односно њиховом протеривању.
Финансијска подршка за избеглице и азиланте била би значајно смањена, а Украјинци не би имали право на социјалну помоћ. Они који поднесу захтев за азил, добијали би подршку само на нивоу егзистенцијалног минимума.
Последње анкете показују да би убедљиви победник нових избора требало да буду опозициони хришћански демократи (CDU/CSU), за које би гласало скоро 33 одсто бирача.
На другом месту са 18,2 одсто била би AfD, а тек иза ње SPD са подршком 15 одсто бирача. Зелене би подржало преко 12 одсто, а нову Алијансу Саре Вагенкнехт (BSW) шест одсто бирача.
