Кремљ је саопштио да је у телефонском разговору са немачким канцеларом Шолцом руски председник Путин јасно ставио до знања да је Москва спремна за дијалог ради решавања сукоба са Украјином, на основу предлога које је Министарство спољних послова Русије објавило у јуну.
Дана 15. новембра, руски председник Владимир Путин разговарао је телефоном са немачким канцеларом Олафом Шолцом. Ово је први телефонски разговор између двојице лидера после готово две године.
Кремљ је овај разговор описао као „детаљну и отворену размену мишљења о ситуацији у Украјини“, додајући да је „природа дијалога била позитивна“.
Шолц је први западни лидер који је разговарао телефоном са председником Путином после готово две године. Последњи телефонски разговор између руских и немачких лидера одржан је у децембру 2022. године, док су се последњи пут лично састали у Москви 15. фебруара 2022. године.
Портпарол немачке владе, Штефен Хебештрајт, изјавио је новинарима да је у скоро једночасовном телефонском разговору немачки канцелар Шолц позвао Русију да преговара са Украјином како би се постигао трајан мир, док је поновио одлучност Берлина да подржи Кијев „колико год буде потребно“.
У изјави објављеној на друштвеној мрежи Икс, канцелар Шолц је затражио од руског председника да оконча своје војне активности у Украјини, као и да изрази „спремност на преговоре“ са Кијевом. Две стране су се такође договориле да одржавају контакт након овог телефонског разговора.
Током телефонског разговора са руским председником, немачки канцелар Олаф Шолц је такође упозорио да би распоређивање севернокорејских трупа од стране Москве против Украјине додатно „ескалирало ситуацију“.
Са своје стране, Кремљ је саопштио да је током телефонског разговора руски председник јасно ставио до знања да је Москва спремна за дијалог ради решавања сукоба са Украјином на основу предлога које је Министарство спољних послова Русије објавило у јуну.
Кремљ је у саопштењу нагласио: „Што се тиче изгледа за политичко и дипломатско решење, руски председник је истакао да руска страна никада није одбила и остаје отворена за наставак преговора. Сваки релевантан споразум мора узети у обзир безбедносне интересе Русије.“
Поред тога, две стране су такође поменуле билатералне односе. Руски председник је потврдио да његова земља увек испуњава своје обавезе везане за енергију и да је спремна за сарадњу ако Берлин покаже интересовање.
Украјина је одмах реаговала снажно на овај развој. Украјински председник Володимир Зеленски је овај позив упоредио са „отварањем Пандорине кутије“ и давањем Москви онога што жели.
„Знамо како да делујемо. Желимо да упозоримо: неће бити Минска-3 споразума. Потребан нам је прави мир“, нагласио је украјински лидер.
Мински-1 и Мински-2 споразуми, уз посредовање Француске и Немачке, требало је да окончају борбе на истоку Украјине и смање тензије између Русије и Украјине. Основне одредбе ових споразума биле су тренутни прекид ватре и договор страна да повуку тешко наоружање са линије фронта. Потпуна примена Минских споразума искључивала би приступање Украјине НАТО војном савезу.
Међутим, Русија је оптужила Украјину да није у потпуности применила споразум и да је споразум у суштини био начин за Кијев да „купи време“, припремајући се за већи сукоб.
