Састанак европских лидера у Лондону, одржан у недељу поводом рата у Украјини, завршио се без значајног напретка, остављајући многа питања без одговора. Није било назнака да би се друге европске земље придружиле Уједињеном Краљевству и Француској у слању војника на терен, док су се и даље чули позиви да Сједињене Државе гарантују безбедност таквих снага.
Лидери Европе састали су се у Ланкастер Хаусу, под домаћинством британског премијера Кира Стармера, у покушају да дефинишу јединствен став о улози Европе у потенцијалном мировном споразуму између Кијева и Москве након три године сукоба. Стармер је најавио да ће УК, поред зајма од 2,2 милијарде фунти обезбеђених од заплењених руских средстава, доделити још 1,6 милијарди фунти из „извозних финансија“ за куповину 5.000 противваздушних ракета произведених у Белфасту за потребе Украјине.
Ипак, конкретни договори постигнути на самиту били су ограничени. Стармер је истакао да су се лидери сложили о наставку војне подршке Украјини, укључивању Украјине у преговоре и финансирању њене одбране у случају мира. Он је поновио своју намеру да пошаље британске трупе и авионе као део мировних снага уколико рат заврши, тврдећи да неколико земаља показује интересовање за придруживање „коалицији вољних“ коју предводе он и француски председник Емануел Макрон. Међутим, ниједна друга земља није званично потврдила учешће.
Немачка, Италија и Пољска остале су уздржане по питању слања својих војника, а Стармер је рекао да ће препустити другима да сами објаве своје одлуке, уз напомену да су потребни додатни разговори за израду заједничке европске стратегије. Канадски премијер Џастин Трудо, присутан на састанку, изјавио је да су све опције отворене, али да Канада не жели да прејудицира исход преговора о миру који још није постигнут.
Стармер је индиректно признао да Европа тренутно није у стању да сама обезбеди трајан мир, наглашавајући да свака мировна мисија мора имати чврсту подршку САД, укључујући америчку гаранцију одбране у случају будућег руског напада. „УК је спремна да допринесе трупама и ваздушним снагама, заједно са другима, али овај подухват захтева снажну подршку Америке да би успео“, рекао је он.
Трампова администрација још није дала конкретне гаранције и сматра да мировне снаге не би требало да буду део НАТО мисије, чиме би се САД ослободиле обавезе да, према члану 5, бране Европљане у случају сукоба са Русијом. Осим општих изјава о повећању одбрамбених трошкова, без прецизних обавеза, Стармер и Макрон су поручили да ће заједно са Украјином радити на плану за мировни споразум, који би потом представили америчкој администрацији.
Ово долази након неуспеха мировних преговора у петак, када је украјински председник Зеленски напустио састанак у Белој кући после оштре расправе са председником Трампом и потпредседником Венсом. Зеленски је критикован због „непоштовања“ након што је покушао да пред медијима изнесе своје услове за мир.
Амерички државни секретар Марко Рубио изразио је скептицизам према способности Британије и Француске да посредују, рекавши за Еј-Би-Си Њуз да је Трамп једина особа која би могла да убеди Владимира Путина да седне за преговарачки сто. „Већина лидера са којима сам разговарао нема јасан план. Неки предлажу још годину дана рата, надајући се да ће Путин тада бити спреман за разговор. То није добар план, нити је у складу са ставом председника“, рекао је Рубио.
Он је додао да је циљ САД да подстакне Русију на преговоре и упозорио да други не би требало да ометају тај процес, алудирајући на Зеленског. „Сви знамо да Путин неће бити лак саговорник, али морамо започети процес да бисмо видели да ли је решење могуће“, закључио је Рубио.