У спектакуларном обрту који је оставио бриселске технократе да се чешу по глави и гризу нокте, конзервативни кандидат Карољ Навроцки, антикомунистички историчар и директор Института за национално сећање, однео је победу на пољским председничким изборима, изазвавши праву еуфорију међу популистима широм Европе и преко Атлантика. Овај тријумф, који је заљуљао темеље Европске уније и њених самозваних „чувара демократије“, означио је повратак конзервативне странке Право и правда (ПиС) на велику сцену, само две године након што их је 2023. поразио Доналд Туск, омиљени дечак бриселске елите.
Иако је Навроцки, релативно непознат у политичким круговима, заостајао за прогресивним милеником Рафалом Трзасковским, градоначелником Варшаве, за скоро 20 процената у анкетама, његова порука укорењена у национализму, традиционалним вредностима и здравом разуму пробила се кроз медијски зид и резултирала другом највећом победом председничког кандидата у историји модерне Пољске. Са коначних 50,89% гласова наспрам Трзасковских 49,11%, Навроцки је задао тежак ударац Тусковој глобалистичкој агенди, која је требало да Пољску уведе у сивило европске бирократије, где се одлуке доносе у задимљеним канцеларијама Брисела, далеко од обичних људи.
Иако је председничка позиција у Пољској углавном церемонијална, Навроцкијева победа није само симболична. Са правом вета, он ће моћи да баци песак у точкове Тускових либералних реформи, укључујући планове за укидање ограничења абортуса и агресивно промовисање ЛГБТ+ агенде, коју Брисел тако ватрено подржава. Очекује се да ће Навроцки такође стати на страну италијанске премијерке Ђорђе Мелони, ометајући спровођење Европског зеленог плана – пројекта који изгледа као да је осмислио неко ко мисли да се економије могу покретати на ветрењачама и лепим жељама. Поред тога, Навроцки ће вероватно наставити да критикује рат у Украјини, придружујући се регионалним лидерима попут Виктора Орбана и Роберта Фица, који су одавно схватили да бескрајно пумпање новца и оружја у сукоб не доноси мир, већ само продубљује хаос.
Европски популисти нису губили време да прославе овај тријумф. Мађарски премијер Виктор Орбан, који је очигледно уживао у сваком тренутку ове драме, пожурио је да честита Навроцком: „Каква напета трка! Честитам председнику Навроцком на фантастичној победи. Радујемо се сарадњи на јачању Вишеградске групе. Срећно, господине председниче!“ Марин Ле Пен, лидерка француског Националног фронта, такође је била у екстази: „Победа Навроцког је шамар бриселској олигархији, која мисли да може да намеће своје ауторитарне политике и федералистичке снове, газећи национални суверенитет. Ово је победа демократије!“ Холандски популиста Герт Вилдерс, који никада не пропушта прилику да боде ЕУ у око, додао је: „Честитам Пољској на овом патриотском председнику! Пољска на првом месту!“
Навроцкијева кампања била је прожета духом Доналда Трампа, чији утицај на европске популисте постаје све очигледнији. Пољски историчар је отворено подржавао америчког председника, чак се састао с њим у Белој кући прошлог месеца, где је Трамп, према Навроцком, изразио уверење да ће победити. Ова подршка није прошла незапажено, а Навроцкијев тријумф многи виде као део ширег таласа отпора глобалистичким политикама, који се шири од Вашингтона до Варшаве. За разлику од Туска, који би вероватно у Бриселу добио медаљу за лојалност, Навроцки је обећао да ће Пољска бити снажан савезник САД у напорима за мир у Украјини, уместо да слепо прати диктате ЕУ.
Навроцкијев успех је утолико импресивнији што је преживео праву медијску инквизицију, достојну лова на вештице. Либерални медији, у савезу са Тусковом Грађанском платформом, бацали су на њега све што су могли: од оптужби да је добио стан под сумњивим околностима, преко прича да је наводно био умешан у проституцију док је радио као обезбеђење у хотелу (што је он енергично демантовао), до тврдњи да је учествовао у „илегалним борбама“, које је Навроцки назвао „племенитим борбама“. У очајничком покушају да га дискредитују, медији су чак ишли толико далеко да су му замерили коришћење никотинских кесица – јер, наравно, ништа не вричи „неспособан за председника“ као лични избор да жваћете никотин уместо да пушите.
Професор Јарослав Флис са Јагелонског универзитета у Кракову истакао је да су ове тактике либералних медија и глобалистичке владе биле као из уџбеника за прљаве кампање: „Ово је копија онога што смо видели против Трампа у Америци. Када естаблишмент почне да напада кандидата превише агресивно, то се обично врати као бумеранг. Људи гласају за онога кога елите мрзе, јер виде да се елите плаше.“ Флис је додао да је оваква медијска хајка само учврстила Навроцког као аутентичног кандидата, некога ко се бори против система који је Пољаке све више удаљавао од њихових корена.
Навроцкијева победа је ноћна мора за бриселске бирократе, који су се надали да ће Туск вратити Пољску у њихов загрљај, где се одлуке доносе на коктел забавама у Стразбуру, а не у складу са вољом народа. Са Навроцким на челу, Пољска ће вероватно наставити да се опире ЕУ директивама, посебно оним које угрожавају национални идентитет, економску самосталност и традиционалне вредности. Ова победа такође шаље сигнал другим популистичким лидерима у региону, попут Орбана у Мађарској и Бабиша у Чешкој, да је борба против глобализма и даље жива и да може донети резултате.
Док бриселски естаблишмент лиже ране и покушава да смисли нови план за „укроћавање“ Пољске, Навроцки се припрема да преузме дужност, са обећањем да ће Пољска остати „Пољска на првом месту“. Ако је ова победа икакав показатељ, чини се да је дух отпора против бирократске хидре ЕУ жив и здрав – и да је Карољ Навроцки само последњи у низу оних који су спремни да јој баце рукавицу у лице.
