Избори за руководство и парламент одржани су прошле године у више од 65 земаља и територија са популацијом од око 4,2 милијарде, укључујући САД, Јапан и друге. Ове године, 2025, иако је број избора много мањи, и даље садржи много драме.
Међу њима, најистакнутији су избори у Европи – где долази до пораста крајње деснице. Европски избори ове године обећавају велике политичке промене од Немачке до Румуније, Пољске и Чешке које би могле обликовати будућност Европске уније (ЕУ).
Немачка би требало да одржи опште изборе крајем фебруара, два месеца раније него што је планирано. У Немачкој, крајње десничарска странка АфД недавно је изашла на сцену као нова политичка сила која привлачи утицај јавног мњења у овој земљи. Према страници Euro News, најновије анкете показују да АфД има подршку од 20,5%, одмах иза Хришћанско-демократске уније (ЦДУ/ЦСУ) са стопом од 21%. ЦДУ користи одбацивање коалиције Социјалдемократске партије Немачке (СПД), Зелене партије и Слободне демократске партије Немачке (ФДП) од стране бирача. Тренутно, ЦДУ води Фридрих Мерц, потенцијални кандидат за канцелара који предлаже економски либералнију политику од владе Ангеле Меркел, са друштвено конзервативнијим трендом, као што је питање миграције.
Господин Мерц, који је стекао углед током немачке владе Хелмута Кола, залаже се за интегрисанију Европу. Жели да обнови односе са Француском и Пољском, критиковао је велику зависност Европе од САД и позвао на слање крстареће ракете Таурус у Украјину. Таурус је моћна ракета коју многи немачки политичари желе да подрже у Украјини. У међувремену, милијардер Елон Муск (шеф америчке аутомобилске компаније Тесла) недавно је изразио подршку АфД-у преко друштвене мреже X, што би могло бити оживљавање за крајње десничарску странку у Немачкој.
Према неким прогнозама, ЦДУ може формирати владајућу коалицију довољно јаку да одржи своју политичку позицију против напада странака у Немачкој. Наравно, ЦДУ треба најмање две политичке странке да се придруже. У међувремену, талас крајње деснице остаје велики изазов за Европу.
Такође у Европи, Румунија ће одржати нове председничке изборе 2025. године. У 2024. години, Уставни суд Румуније поништио је први круг избора због забринутости око страног мешања у гласање, што је довело до тога да крајње десничарски кандидат Калин Георгеску – присталица Русије – прође у други круг.
Недавно је, у свом годишњем интервјуу за штампу крајем децембра, руски председник Владимир Путин поставио нови услов за споразум о преговорима ако буде постигнут. То је да ће Русија потписати споразум само са „легитимном владом“ Украјине.
Овај услов подразумева да Москва не признаје владу украјинског председника Володимира Зеленског. Мандат председника Зеленског требало је да се заврши 2024. године, али је он одложио изборе, наводећи текући сукоб. Поред тога, Украјина је под притиском да одржи председничке изборе. Стога, питање је да ли ће Украјина одржати изборе 2025. године?