Током свог првог мандата, Доналд Трамп је према Косову заузео прагматичан став, усмерен пре свега на економске интересе, док су политичке и безбедносне теме остајале у другом плану. Трамп је 2020. године успео да посредује у тзв. Споразуму о економској нормализацији између Косова и Србије, у оквиру кога је фокус био на улагањима у инфраструктуру, попут железнице и ауто-пута између ових земаља. Овај приступ је замишљен да створи економску повезаност и стабилност у региону, али су реакције биле подељене, јер се сматрало да овакав приступ не решава дубље политичке проблеме у односима Београда и Приштине.
Трампов изасланик Ричард Гренел, популаран у Србији, помогао је у преговорима, при чему се овај потез уклапао у шири оквир Трампове спољне политике, која је у први план стављала економске интересе уместо војних или политичких ангажмана. Трампов приступ је укључивао и вршење притиска на Косово, уз претњу повлачења америчких трупа, што је некима деловало као нарушавање традиционалне улоге САД као савезника Косова. Због оваквог става, јавило се мишљење да би Трамп, ако би поново био изабран, могао да не подржи снажно косовску независност уколико би то било у супротности са његовим прокламираним интересима према Србији, што би могло утицати на пут Косова ка западним савезима попут НАТО и ЕУ.
Аналитичари наводе да би се, у случају поновног избора Трампа, могло очекивати да ће наставити да приоритет даје економским иницијативама уместо војне подршке на Балкану. Овакав приступ могао би ићи у прилог српском утицају у региону, што изазива забринутост на Косову због могућег смањења америчке подршке у контексту притисака Србије, као и због могућих промена у ставу САД према присуству НАТО-а на Балкану.