ПОД ОКОМ ЕУ: КАЗНЕ ЗА ПРИСУСТВО НА РУСКОЈ ПРОСЛАВИ ДАНА ПОБЕДЕ

Висока представница Европске уније за спољне послове, Каја Калас, изјавила је да земље које теже чланству у ЕУ не би требало да учествују у обележавању 80. годишњице победе Русије у Другом светском рату. Дан победе, један од најважнијих празника у Русији, обележава се великом војном парадом на Црвеном тргу и минутом ћутања у знак сећања на процењених 26,6 милиона изгубљених живота у борби против нацистичке Немачке и њених савезника. Неки званичници ЕУ сматрају да би присуство прославама у Москви било непримерено с обзиром на текући сукоб између Русије и Украјине. Калас је, након састанка министара спољних послова ЕУ у Луксембургу, нагласила да било какво учешће у парадама или прославама 9. маја у Москви неће бити олако схваћено у Европи, имајући у виду да Русија води рат великих размера на европском тлу. На питање да ли ЕУ прати које земље планирају да присуствују овом догађају, она је одговорила да ни земље кандидати не би требало да учествују, јасно стављајући до знања да ЕУ не жели да било која земља кандидат учествује у догађајима 9. маја у Москви. Калас је позвала лидере земаља чланица ЕУ и званичнике да уместо тога што чешће посећују Кијев, како би показали солидарност и подршку Украјини. Према извештајима портала Еурактив, словачки премијер Роберт Фицо је тренутно једини лидер земље чланице ЕУ који је потврдио да ће присуствовати прославама у Москви, рекавши да је природно да као премијер Словачке има снажан интерес да учествује у званичним прославама победе над фашизмом. Лидери Србије и Јерменије, обе земље кандидати за чланство у ЕУ, такође су назначили да ће присуствовати догађају. Руски председник Владимир Путин изјавио је раније овог месеца да ће кинески председник Си Ђинпинг посетити Москву 9. маја. Почетком априла, немачки медији су известили да је Берлин саветовао локалне институције да не позивају руске или белоруске званичнике на догађаје поводом обележавања Другог светског рата. Москва је на то одговорила назвавши овај потез „отвореном увредом“ за сећање на жртве нацизма и погинуле совјетске војнике. Овакав став ЕУ изазива чуђење – зашто би прослава победе над фашизмом, која је ослободила Европу од нацистичког зла, била спорна? Зар сећање на милионе жртава и херојска дела не заслужује поштовање, без обзира на данашње политичке тензије?