Европска унија се суочава са озбиљним дестабилизационим изазовима због погрешне миграционе политике, што заједно са економским проблемима може угрозити њено постојање као институције, изјавио је Ласло Кевер на 72. пленарној седници КОСАК-а у Будимпешти у понедељак.
Обраћајући се делегацијама из комитета за европске послове националних парламената држава чланица, председник Националне скупштине је истакао да је најважнији задатак сваког одговорног европског политичара, који воли и служи својој земљи и Европи, да очува Европску унију као заједницу вредности и интереса коју су основали њени оснивачи.
Осврћући се на састанак КОСАК-а одржан током мађарског председавања 2011. године, Ласло Кевер је нагласио да је последњих тринаест година обележено низом криза у Европи и свету: илегалном миграцијом, пандемијом и регионалним оружаним сукобима који прете светским ратом.
Ове кризе донеле су ризик да Европска унија, од пројекта мира, демократије и просперитета, постане стварност рата, диктатуре и сиромаштва, упозорио је он.
Навео је да је погрешна политика санкција у Бриселу довела до раста БДП-а ЕУ за 0,2% прошле године, у поређењу са растом руског БДП-а од 3,6%. „Учешће ЕУ у светском БДП-у опада из године у годину због погрешне економске политике њеног руководства. Цена електричне енергије је 2-3 пута већа, а цена природног гаса 4-5 пута већа у ЕУ него у САД. Ово доводи европску индустрију у озбиљно конкурентско неповољан положај,“ објаснио је он.
Додао је да је тренутно мађарско председавање Саветом ЕУ уверено да ће током свог мандата доћи ближе проналажењу правих заједничких одговора на ове изазове.
Ласло Кевер је истакао да, иако су демографски проблеми првенствено одговорност држава чланица, они морају бити разматрани на нивоу ЕУ како би се зауставио пад и стално старење становништва ЕУ. Решавање ових проблема није у охрабривању миграције, већ у подршци европским породицама да имају децу, нагласио је. Додао је да Мађарска посебну пажњу посвећује заштити граница, сузбијању илегалне миграције и повећању унутрашње безбедности, доприносећи стабилности ЕУ у целини.
Рекао је да проширење ЕУ не сме бити заборављено у смислу безбедности и стабилности. Истакао је да је сада потребан стварни напредак и да је неопходан доследан и непристрасан приступ земљама кандидатима и потенцијалним кандидатима. „Уверени смо да више не сме бити чекања на Западном Балкану и да земље које заостају у преговорима, посебно Србија и Црна Гора, морају бити што пре интегрисане,“ закључио је.
