Патриотизам један је од „стубова величине“ нације. Патриотизам значи да чувамо историју нације и бринемо за њену будућност дуго након што нас самих више не буде. То значи да смо спремни да учинимо било какву жртву због наше земље и вредности које она заступа. Ако то одузмемо, величина пропада; национална слобода, чак и национални опстанак, биће угрожени.
Данас живимо у невероватним временима, пуним оптимизма за будућност. У мају ће се одржати CPAC (Конзервативна политичка акциона конференција) конференција у Будимпешти, у Мађарској. Тема је „Доба патриота је почело“. И заиста јесте! У Америци, Доналд Трамп је започео преокрет у политици. Чини политичко чудо које се, пре само годину дана, чинило готово немогућим: истовремено се супротставља „вокеизму“ и илегалној имиграцији.
Европа је спремна да учини исто. Американски устав омогућава Трампу да одмах остави политички траг на земљу. У Европи обавезно је да се праве коалиционе владе и траже компромиси. Процеси доношења одлука трају превише дуго. Али нема сумње да и у Европи ће „вокеизам“ и илегална имиграција бити заустављени. Трампова победа делује као катализатор патриотизма са обе стране Атлантика.
Широм света национални идентитет је учвршћен у хришћанским вредностима. И „вокеизам“ и мултикултурализам подривају овај идентитет. Борба против „вокеизма“ и против масовне имиграције су две стране истог новчића. То је иста борба. И то је борба за опстанак.
„Вокеизам“ своди идентитет појединца на боју коже, вере или сексуалну оријентацију – далеко од онога што традиционално дефинише наш идентитет: наш однос са породицом, заједницом и нацијом у којој смо рођени. „Вокеизам“ редефинише идентитет у нешто егoцeнтрично и субјективно, док се идентитет традиционално дефинише у односу на друге: објективна оданост породици и нацији.
Не морате бити практикујући хришћанин да бисте признали дубоку истину коју је написао филозоф и теолог Тома Аквински у 13. веку: „Принципи нашег постојања и владавине су наши родитељи и наша земља, који су нам дали живот и храну. Сходно томе, човек је дужник пре свега својим родитељима и својој домовини, после Бога.“
Слоган европске CPAC конференције у мају је: „Бог, Домовина, Породица“. Маргарет Тачер би се без сумње сложила, као и Роналд Реган, Доналд Трамп и Тома Аквински. Стојимо у традицији векова и ходамо стопама џинова.
Други смртоносни непријатељ нашег идентитета је масовна имиграција и мултикултурализам. Овај непријатељ има за циљ да уништи наш идентитет радикалном променом састава наших заједница и нација. Плави нас имигрантима из туђих култура у бројевима који се никада не могу асимиловати.
То је оно што је Ангела Меркел учинила 2015. године, када је отворила границе Немачке и Европе за милионе странаца. „Wir schaffen das – ми то можемо“, рекла је Меркелова. Данас, Фридрих Мерц, нови лидер немачких Хришћанских демократа, очајнички покушава да се дистанцира од Меркелове, јер – ко би помислио! – Немачка је катастрофално пропала у томе. Касније овог месеца, немачки бирачи ће то јасно показати.
Пад Совјетског Савеза и његових сателита 1980-их означио је смрт марксизма као економске теорије. Данашњи левичари, фокусирају се на промену моралних и културних основа друштва. Залажу се за коришћење државе као радикализујуће културне силе која има за циљ уништавање традиционалне културе и хришћанског морала на којем се она заснива.
Америчка Демократска странка и главне политичке странке у Европи заведене су овим идејама. Прошлог новембра, амерички народ је јасно ставио до знања да то неће толерисати. И у Европи, бирачи се све више окрећу патриотским странкама.
Важно је држати се Бога – наше хришћанске цивилизације – домовине и породице. Они су темељ слободног друштва. Зато их морамо бранити.Слобода је нешто што се не може пренети кроз крв или гене. И никада није удаљена више од једне генерације од изумирања. Свака генерација мора научити како да је заштити и брани, или ће нестати и бити изгубљена на дуго, дуго времена.
