У књизи „Првородни грех: Пад председника Бајдена, заташкавање и његова катастрофална одлука да се поново кандидује“, чије је објављивање заказано за 20. мај 2025. године, аутори Џејк Тејпер са CNN-а и Алекс Томпсон из Аксиоса доносе узнемирујућу анализу последњих година мандата Џоа Бајдена, откривајући размере прикривања његовог физичког и менталног пада од стране најужег круга сарадника, укључујући и његову супругу Џил Бајден. Кроз интервјуе са преко 200 људи, углавном демократских инсајдера, књига осветљава период између 2023. и 2024. године, када је Бајденово стање постајало све теже, а покушаји да се оно сакрије од јавности довели су до политичке катастрофе.
Физички пад бившег председника био је очигледан, посебно због проблема са кичмом који су резултирали несигурним ходом. Како наводе аутори, у Белој кући су вођене озбиљне интерне расправе о могућности да Бајден почне да користи инвалидска колица, што би подсећало на Франклина Делано Рузвелта, јединог америчког председника који је током мандата користио колица због парализе изазване полиом. Међутим, саветници су проценили да би такав потез био политички погубан уочи председничких избора 2024. године, посебно у кампањи против Доналда Трампа, који је често истицао Бајденову старост и физичку крхкост као слабост. Уместо тога, примењиван је низ мера да би се прикрила озбиљност ситуације: краће путање за кретање, ортопедске патике, па чак и приступ авиону Ер Форс Ван преко нижих степеница. Једна од необичнијих мера укључивала је сараднике који су ходали уз Бајдена преко травњака Беле куће ка хеликоптеру Марин Ван, како би камуфлирали његов несигуран ход и спречили могуће снимке пада.
Кључни тренутак који је разоткрио Бајденову крхкост догодио се током телевизијске дебате са Доналдом Трампом 27. јуна 2024. године. Током дебате, Бајден је деловао збуњено, са потешкоћама у изражавању и одржавању јасног тока мисли, што је изазвало шок међу гледаоцима и демократским стратезима. Овај наступ је био прекретница, јер је јавност први пут у потпуности видела размере његовог пада, што је учинило неодрживим даље прикривање. Убрзо након дебате, притисак унутар Демократске странке постао је неиздржив, што је приморало Бајдена да се повуче из трке за реизбор, уступајући место новим кандидатима.
Поред физичких проблема, књига открива и забрињавајуће знаке менталног опадања. Бајден је, према изворима, све чешће заборављао имена дугогодишњих познаника, показивао дезоријентацију и недоследност, посебно када је био уморан. Један од упечатљивих инцидената догодио се током састанка 2024. године са глумцем и великим донатором Демократске странке Џорџом Клунијем. Бајден наводно није препознао Клунија, што је изазвало нелагоду и додатно појачало забринутост око његовог стања. Клуни је касније био међу првима који су јавно позвали Бајдена да се повуче, изражавајући своје разочарење у отвореном писму објављеном у медијима, где је истакао да председник „више није у стању да води земљу“.
Бајденов лични лекар, др Кевин О’Конор, више пута је упозоравао на погоршање председниковог здравља, али су ова упозорења, према књизи, углавном игнорисана. Уместо тога, сарадници су покушавали да оправдају Бајденове физичке потешкоће, попут шептања приликом говора, као последицу старе повреде стопала из 2020. године или одбијања да редовно носи ортезу. Ова стратегија, међутим, није могла да издржи притисак све очигледнијих доказа о Бајденовом стању.
Књига такође указује на улогу Џил Бајден у прикривању, описујући је као кључну фигуру у одлуци да се Бајден поново кандидује упркос његовом стању. Њена одлучност, заједно са уским кругом лојалних сарадника, допринела је „омерти“ – коду ћутања – који је спречавао отворену расправу о председниковим ограничењима. Овај приступ је, међутим, довео до политичког фијаска, јер је Демократска странка изгубила драгоцено време да припреми алтернативног кандидата.
На крају, књига „Првородни грех“ не само да разоткрива унутрашње борбе у Белој кући, већ и поставља питања о транспарентности и одговорности у америчкој политици. Бајденов случај, према ауторима, представља трагичан пример како лична жилавост и политичке амбиције могу довести до катастрофалних последица, не само за појединца, већ и за целу нацију.
