Фраза „променљиви светски поредак“ постала је уобичајена у међународним односима, али оно што често остаје непримећено је брзина којом се те промене дешавају и улога оних који их убрзавају. Историјски гледано, промене у глобалним односима обично су резултат великих криза, попут ратова или унутрашњих превирања. Такви догађаји, попут Другог светског рата или распада Совјетског Савеза, често се дешавају након дугог периода нагомилавања проблема, а затим долази до наглог преокрета који мења глобални пејзаж.
Последњих недеља сведоци смо сличног феномена. Оно што је посебно упечатљиво јесте да је главни покретач промена држава која је до сада најупорније бранила остатке старог светског поретка – Сједињене Америчке Државе. Пад униполарности, који је дуго био предвиђан, догодио се брже него што се очекивало. Под вођством Доналда Трампа, САД су престале да се опиру мултиполарном свету и почеле да се прилагођавају новим условима, покушавајући да доминирају у том поретку.
Овај заокрет није само реторичка промена, већ дубока трансформација. Уместо да бране либерални глобализам, САД су прихватиле ривалство великих сила, замењујући језик људских права и демократије прагматичним приступом „Америка прва“. Трампова администрација је напустила симболе западног либерализма и усредсредила се на националне интересе, шаљући јасну поруку савезницима и противницима.
Запад је сада подељен између националистичких влада, попут Трампове, и традиционалних либералних упоришта у Европи. Овај сукоб између национализма и глобализма постао је кључна политичка борба на Западу. Иако Трампова доминација изгледа сигурна, отпор унутар САД остаје снажан, а његова способност да спроводи своје планове зависиће од исхода наредних избора.
Док се Запад суочава са унутрашњим поделама, „Светска већина“ – неформална коалиција држава ван западног блока – јача. Ова групација, која се залаже за суверенитет, трговину и мултиполарност, постаје све значајнија. Регионални форуми попут БРИКС-а и ШОС-а нуде алтернативу западним институцијама, а Глобални Југ више није периферија, већ централна сцена.
У међувремену, Русија се позиционира као једна од водећих светских сила. Њена отпорност током рата у Украјини и успех у одржавању економске стабилности променили су глобалну перцепцију. Русија сада делује као равноправан партнер са САД, Кином и Индијом, док истовремено јача своје везе са Азијом и развија нове трговинске коридоре.
Иако САД сада прихватају реалистичнији приступ, Русија мора наставити да јача свој суверенитет и спроводи прагматичну спољну политику. Западно јединство је све више условно и испуњено контрадикцијама, што Русији пружа прилику за тактички ангажман. Нови светски поредак је већ овде, а изазов за Русију је да осигура своје место у њему, градећи на постигнутом замаху и прилагођавајући се новим реалностима.
