Летње рачунање времена завршава се сутра, 27. октобра, у три сата ујутру, када се часовници померају један сат уназад, чиме почиње зимско рачунање времена. Прелазак на зимско рачунање времена одвија се сваког последњег викенда у октобру, у ноћи између суботе и недеље, док се прелазак на летње рачунање времена дешава последње недеље марта, када се време помера један сат унапред.
Већина европских земаља и готово цела Северна Америка два пута годишње померају казаљке на часовницима. Ову праксу први пут је увела Немачка 1916. године, током Првог светског рата, са циљем штедње угља који се користио за осветљење. Након Немачке, и Велика Британија, Русија и Сједињене Америчке Државе усвојиле су ову праксу, а временско померање казаљки увело је преко 140 земаља.
Основна замисао била је да се боље искористи дневна светлост, што је још 1784. предложио амерички политичар и научник Бенџамин Френклин, који је у свом есеју предлагao раније устајање како би се уштедело на свећама. Број земаља које су мењале сат се између два светска рата значајно смањио, али је летње рачунање времена поново уведено након нафтне кризе седамдесетих година прошлог века ради штедње енергије.
У некадашњој СФР Југославији, летње рачунање времена уведено је 27. марта 1983. године. Од 1996. године, све земље Европске уније мењају сат два пута годишње, али је Европска комисија 2018. предложила укидање ове праксе. Чланице ЕУ имале су рок до априла 2020. године да одлуче да ли ће задржати летње рачунање времена или ће се пребацити на зимско, али због проглашења пандемије корона вируса одлука је одложена.
Неке земље у свету напустиле су праксу померања сата. Најпознатији пример је Русија, која се простире кроз 11 временских зона и одбацила је летње рачунање времена 2014. године. Рачунање времена не мења се ни у Кини, Јапану, Јужној Кореји, Турској, Грузији, Белорусији и већини афричких држава.
Научна истраживања која се односе на утицај померања сата на здравље људи и његову повезаност са саобраћајним незгодама често се наводе као разлог за напуштање летњег рачунања времена.
